Evo jedne sociološke studije koju sam pročitao još davno i koju jako često primenjujem u svom poslu, kada planiram socijalne kampanje na Internetu. Biće vam od velike koristi. Pre svega, zato što se iz ovoga vidi zašto su odjednom svi na Facebooku i zašto je danas teško napraviti komunu na nekom drugom sajtu.
Naime, sociolozi su postavili ljudima prosto pitanje: “Po kom kriterijumu birate svoje prijatelje?”
Odgovori su bili veoma raznovrsni:
“Zbog zajedničkih interesovanja”, “Biram ljude koji imaju isti pogled na svet kao i ja”, “Biram one čija mi se energija sviđa”, “Biram ljude koji imaju slične političke, religiozne itd. stavove” Gomila odgovora.
Zatim su ispitivači uzeli i istražili malo živote tih ljudi, da saznaju po kom su kriterijumu oni zaista birali svoje prijatelje. Jer, jedno je šta neko kaže, a realnost je drugačija.
Rezultati su bili krajnje poražavajući.
Ispostavilo se da je dominatni kriterijum za izbor prijatelja kod ljudi bilo nešto sasvim drugo. Nešto što niko u ispitivanjima nije pomenuo. I nešto mnogo površnije od “sličnih pogleda na svet”.
To je engleska reč “proximity”. Fizička blizina.
Drugim rečima, kriterijum broj jedan za izbor prijatelja je da mu je to komšija iz kraja, drugar/drugarica iz škole, kolega/koleginica sa fakulteta, sa posla, sa treninga, itd. Većina ljudi toga nije svesna. A kad čuju, onda poriču, jer svako želi da veruje da je birao ljude oko sebe po nekom uzvišenom produhovljenom kriterijumu.
Sve ostalo, tj. ovo što su ljudi naveli (zajednička interesovanja itd) je na drugom mestu.
Štaviše, dalja istraživanja pokazala su još strašniju činjenicu – da je ovo glavni kriterijum i za izbor bračnog partnera.
Preneto na Internet, ova informacija treba da se čita kao “Ljudi već imaju nalog na Facebooku, odlaze tamo svaki dan, i to doživljavaju kao neko svoje virtuelno radno mesto, i prijateljstva će sklapati pre svega na Facebooku”
Ako lansiramo sajt koji nema veze sa Facebookom, ljudi pre svega doživljavaju da su im ti ljudi negde daleko, kao da su to neki drugi ljudi u nekoj drugoj kafani. Bez obzira na to što imaju zajednička interesovanja. I ja i ti recimo volimo filmsku muziku iz sedamdesetih, ali družiću se s onim koga inače viđam svaki dan.
Razmislite malo o ovome. Koliko ima super ljudi sa kojima se ne družite, a koji imaju sva ista interesovanja kao i vi? A sa druge strane uhvatite sebe često da sedite sa nekim ljudima koji su skroz različiti od vas, samo zato što su po inerciji već bili “tu negde u blizini” i postali su vam prijatelji.
Pogledajte malo u okruženje oko sebe i videćete svuda dokaze da je ovo tačno. Za planiranje social networking sajtova, kampanja, svega, ovo je jako bitna informacija.
11 Responses
Ako te interesuje ta tematika, pogledaj rad “The Relationship between Facebook Use and Online Social Capital” (http://bit.ly/73yz3I).
100% tacno.
Upravo čitam blog i kapiram da sam ja većinu svojih prijatelja na fejsu stekao uglavnom po onom kriterijumu “da imamo nešto zajedničko” (interesovanja, energiju i slično). Upravo svi ti ljudi, moji prijatelji (uključujući i autora ovog bloga) su daleko od mene, tj. žive u nekom drugom gradu, državi, itd. Ja sam birao a budem sa ljudima od kojih mogu nešto novo da naučim i da saznam zanimljive stvari.
Imam ovaj FB nalog nešto više od dve godine i tokom prve godine sam sakupio dosta prijatelja van mog okruženja. Tek kasnije, na fejsu su se pojavili moji lokalni prijatelji (jer u vreme kada sam ja koristio FB, ali i mnoge druge sajtove, za njih je celokupan internet bio velika misterija) Sada imam i neke od njih kao prijatelje na fejsu, ali je većina tu reda radi. Ne delimo zajednička interesovanja. I ako se ponekad sastanemo, negde, nemamo puno toga zajedničkog o čemu bismo razgovarali. A razgovor radi razgovora i nije baš nešto prijatno.
Sa druge strane, gomila ljudi koja živi daleko od mene mi vredi nekako više, jer sam sa tim ljudima uvek uspevao da pronađem zajedničku temu za razgovor i da ostvarimo brem nekakvo virtuelno druženje, ako već ne možemo da se vidimo lično.
Tacno je to da je fizicka blizina, dakle “proximity”, vazna. Ali to je samo prvi korak ka selekciji nasih prijatelja. U jednom odeljenju imate mnogo drugova, ili u vasem blizem okruzenju, ali vi cete izabrati za prijatelje one sa kojima imate – zajednicka interesovanja, iste poglede na svet, cija vas energija privlaci – bas onako kako vecina ljudi i izjavljuje. Ponekad je to privlacenje po slicnosti, a ponekad se ispostavlja da se upravo suprotnosti privlace. Oba principa su prisutna u istoj meri. Nekad nas privlace ljudi koji slusaju istu muziku ili vole iste filmove kao mi, a nekad oni koji poseduju osobine koje bi smo mi sami zeleli da imamo. Naprimer. Introvertne, misaone tipove sklone samoci, privlace veseli, komunikativni ljudi, koji lako uspostavljaju veze bilo koje vrste.
Zasto je tako velika popularnost Fejsbuka? Zato sto nam omogucava da brzo i jednostavno pronadjemo ljude koje bi smo rado imali za prijatelje, partnere, saradnike, zanimljive poznanike … svoje srodne duse. Ipak, treba imati u vidu da je profil na Fejsbuku “kreirana” slika, da se ljudi cesto prikazuju – onakvim kakvi bi zeleli da budu, kako bi zeleli da ih drugi vide, a tek onda onako kako oni sami sebe vide – treba razluciti sta je realnost.
Kako se menjaju nasi zivoti tako se menjaju i prijatelji. Neki novi ljudi postaju nam prijatelji duze ili krace vreme, mnogo zavisi od toga sta je okosnica prijateljstva. I na kraju. Postoje prijatelji i poznanici. Vazno je prepoznati razliku.
proximity kao faktor je linija manjeg otpora. Verujem da važi za većinu ljudi ali kod onih koji inače ređe idu tim putem, verujem da su faktori ipak drugačiji.
Hm, došla zbog onog o fanpejdžovima, pa skrolovala… Dodati ovde (dakle, ne nužno, integrisati u teskt): ima nečeg u tom smešnom fejsbukovom sistemu preporučivanja prijatelja. Da li, je_l_te, znači da treba da prihvatim sugestiju ili rikvest nekog s nekim imam šta-ja-znam, 30 zajedničkih prijatelja?! Jok, boga_mi, ali eto, mašina tako radi, a mašina ređe greši, no što ja grešim. Ergo, ne samo proximity, već i mutual friends. Sad, ako to nije, makar metaforički, i mutual interests, ja ne znam šta je.
Baš sjajan tekst, i baš sam razmislila :).
Možda 2/3 mojih facebook prijatelja je daleko ili vrlo daleko od mene (fizički), neke i ne poznajem dobro, ali imamo brojne zajedničke osobine, makar bili i decenijama mlađi ili stariji od mene.
Moja ćerka kaže da je to zato što sam Vodolija, a oni imaju ponekad čudne i sasvim raznorodne prijatelje…
Hvala za tekst :).
Koliko ja kapiram ovaj tekst ovdje se ne misli na izbor facebook prijatelja nego na izbor prijatelja uopste.
Ipak vecina ljudi koji su ostavili komentar je izgleda ukapiralo drugacije.
Inace odlican tekst (pod uslovom da se misli na izbor prijatelja uopste) koji tjera na razmisljanje. Svakako da ima istine u njemu.
Pozdrav
Ne mogu se sloziti u potpunosti. Kod mene su presudan faktor zajednicka interesovanja, stavovi… Bez obzira koliko je neko daleko. I na FB se ne povezujem ni sa kim koga ne znam i licno.
Sem – jednom. Muza sam tako upoznala :)
Normalno je da biramo prijatelje iz okruzenja. Kako da se druzim sa nekim koga nisam ninakoji nacin upoznao. U druzenja ne racunam ona virtuelna, samo preko racunara. Ne znam kako biram prijatelja, ili nisam mnogo razmisljao o tome, ali znam sta mi smeta kod ljudi. Zato valjda imam malo prijatelja. Zato svaki od tih malobrojnih sa kojima se i retko cujem, moze da me pozove kad hoce i da trazi i dobije sve sto je u mojoj moci.
Inace, moja cerka mi je skrenula paznju na ovaj blog i sada sam redovan posetilac. Ovde ne mogu da nadjem nesto dosadno ili “out”.
Da mladji nisu pametniji jos bi smo jeli drvenom kasikom.
Hvala.
Kolko ja kontam,kad se vodi soc. kap. na interetu neko ce ici na nekii dogadaj zato sto mu je priatelj koji blizu zivi…Ako podelis jednom liku link on pritom ti donese jos 10 lika za isti dr. dogadaj.Link se nikad ne deli prijatelju.