“Zaradio sam 4000 evra dok sam putovao od Beograda od Novog Sada”, piše mi Sale na Whatsapp. “NFT je sada glavni game, može da se zaradi kao na bitcoinu pre deset godina”.
Osoba iz priče je moj prijatelj Aleksandar Gligorić iz Novog Sada koji se već godinu dana bavi preprodajom kripto sličica koje se zovu NFT. Danas on poseduje preko pola miliona evra u kripto sličicama, a samo jedan njegov majmun vredi kao stan u Beogradu.
Ovaj članak je ultimativni vodič za sve vas koji želite da uđete u NFT
Ovaj članak je ultimativni vodič za sve vas koji želite da uđete u NFT i da se bavite trgovinom kripto sličicama. Cela oblast je još uvek mlada, i oni retki koji su izvalili pravila igre mogu da namlate ozbiljnu lovu. Aleksandar nije spavao godinu dana da bi skontao sve taktike za NFT, ali mu se na kraju isplatilo.
Ulazak u NFT sada je kao da ste kupili akcije Amazona 1997. godine.
Aleksandar je i moj mentor i već tri meseca me uči kako se ovo radi. On ima i svoju zatvorenu Discord grupu “Goats Of NFT” u kojoj uči ljude da trguju NFT-evima. U grupi vidim redovno da ljudi koji startuju sa recimo 300 evra, već posle mesec dana naprave od toga 2000, slušajući Saletove smernice za trgovinu. Imate kod njega na storijima sve te priče, nick na Insta mu je @alexthegreatphoto.
Video: NFT trejder Aleksandar Gligorić objašnjava kako da se uđe u NFT
Ko više voli da gleda umesto da čita, može da pogleda intervju koji sam uradio sa Gligorićem gde je objasnio mnoge stvari koje sam ispisao u ovom tekstu. Ipak, preporučujem da prvo pročitate ovaj tekst koji je kompletan vodič za NFT, pa tek onda da pogledate video, jer ćete tako bolje razumeti o čemu pričamo.
Ok, hajde prvo da vidimo,
Šta je NFT i zašto neki tamo ludaci plaćaju milion evra za jednu JPEG sliku?
Odgovor na ovo pitanje je suštinski isti kao i odgovor na pitanje “zašto neko plaća milion evra za jednu Van Gogovu sliku”, ali idemo redom.
Kad kupite sliku od Van Goga, vi imate neki tamo sertifikat da je to Van Gogova slika, jer je tamo neki istoričar umetnosti, forenzičar, ustanovio da je to Van Gog i postoji neka institucija koja garantuje da je 1) to stvarno slikao Van Gog i 2) da je to vaše.
NFT je sve to isto, samo što je slika digitalna, a “institucija” koja garantuje da je slika autentična i da je vaša je blockchain. E sad, ako ne znate šta je blockchain, možete kasnije da pročitate moj tekst o blockchainu gde sam sve to objasnio verovatno najbolje na svetu (tako bar kažu oni koji su čitali a i ja neskromno to mislim).
Ali ukratko, blockchain je sistem stotina hiljada kompjutera širom sveta koji beleži podatke o vlasništvu, kao neki globalni katastar, i nemoguće ga je falsifikovati. Na blockchainu je, recimo, upisano sve o kriptovalutama, ko ima koliko bitcoina, ethereuma i tako dalje.
NFT je, dakle, digitalno umetničko delo, kao recimo ova slika koja je pre sat vremena prodata za 40.000 evra:
Znam, već čujem vas koji komentarišete, “ovo može i moja baba da nacrta, razumem da neko plaća Van Goga toliko, ali ne i ovo sranje”. Doći ćemo i do toga, sada prvo da objasnimo osnove.
Dakle, u blockchainu je upisano:
1) ko je autor dela
2) ko je trenutno vlasnik
3) ko je sve bio vlasnik pre nas i za koliko je para prodat taj NFT svaki put kada je promenio vlasnika
Sve ove informacije mogu da se vide kada se sličica otvori na zvaničnom sajtu koji izlistava NFT. Koji su to sajtovi?
Postoji nekoliko sajtova na kojima se kupuju i prodaju NFT slilke, ali najpoznatiji je OpenSea, jer je to sajt koji se bavi NFT kolekcijama. Zašto su kolekcije bitne?
99% svih NFT milionera su nastali trgovinom sličica iz kolekcija, a ne individualnim umetničkim delima, tako da ćemo prvo da se pozabavimo time.
Kolekcije i "otvoreno more" za kolekcije -OpenSea"
Dakle, još jednom, pare u NFTu se prave tako što trgujemo sličicama iz kolekcija, a ne individualnim umetničkim delima.
Da bismo razumeli zašto se ovo dešava, vratićemo se malo u prošlost.
Krajem 19. veka, slikari su se dosetili kako mogu svoju umetnost da učine dostupnu širim narodnim masama, a da istovremeno zarade više para: da urade svoje delo kao štamparsku grafiku. Odštampaju neki ograničen broj primeraka, recimo 100 komada, i nazovu to “kolekcija”. Tako je nastala slikarska grafika, sećate se toga sa časova likovnog. Proces izgleda ovako nekako:
Često se kaže da je ova tehnika grafike “demokratizovala umetnost”, jer je učinila da umetnička dela postanu dostupna svakom. Kako to?
Pa recimo da Pikasova slika u proseku vredi milion dolara. To mogu da kupe samo najbogatiji ljudi sveta, neka elita. Ali Pikaso dođe i kaže “ja ću sledeću moju sliku da uradim kao grafiku, uradiću drvorez koji služi kao štampač, odštampam sto primeraka na papir, i zatim spalim originalni drvorez da se zna da će biti samo tih sto primeraka”. I stavi inicijalnu cenu “samo” 10.000 dolara po komadu.
Sad može Pikasovo delo da kupi i neko ko nije ultra bogat. Može da ga čuva i proda za nekoliko godina za duplo, ili troduplo i tako dalje.
Ovo je, recimo Pikasova “Žena koja plače” koju je uradio upravo na tu foru – u 25 primeraka.
Danas, jedna od ovh 25 stoji možda u kući nekog Internet milionera u Kaliforniji, druga je u luksuznoj vili nekog narko bosa u Paragvaju, treća je u nekom muzeju u Berlinu, i tako dalje.
Za NFT priču je odavde važno da se zapamti princip – poznati umetnik je na ovaj način smislio način da “naštancuje” svoje delo, da obori cenu tako da bude pristupačno za mnogo više ljudi, ali ga nije naštancovao previše – taman toliko primeraka da i dalje drži neku solidnu cenu.
Slična stvar se dešava u NFT svetu. Umetnici izbacuju kolekcije koje imaju, recimo 5000. primeraka, i inicijalno se prodaju za, na primer, 200 evra po primerku, tako da može svako da ih kupi. Kroz nekoliko dana ili nekoliko meseci im raste vrednost i nekad naraste i 100x.
“Najslađe pare” u NFT trgovini se prave kada na vreme saznamo za neku novu kolekciju od umetnika koji će da naraste 100x i kupimo prvi. To su sve strategije NFT trgovine, više o tome kasnije.
Hajde sada da vidimo detaljno kako se pravi cena na račun retkosti.
Zašto se radi ograničen broj primeraka? Pa kad bi umetnik rekao “ja ću da štancujem beskonačno mnogo primeraka”, onda to niko ne bi hteo da kupi jer bi dugoročno to bilo bezvredno – niko ne bi hteo da plati veće pare za nešto što se štancuje u bezbroj komada.
Međutim, ako umetnik napravi samo sto komada i onda spali onu osnovu sa koje je sve to odštampano, to već ima smisla. Sad znamo da samo sto ljudi na svetu može da ima to delo, pa opet ima vrednost. Ali to nije sve.
Zamislite da je Leonardo Da Vinči svoju “tajnu večeru” uradio kao grafiku i da ima ukupno 100 komada na svetu. Danas bi svaka od njih vredela manje nego ova jedna jedina, ali bi to opet bila ogromna suma jer je to Da Vinči.
Međutim, u NFT-u postoji još jedan bitan element – retkost pojedinačnih primeraka u okviru kolekcije. Šta je to?
Vratimo se na ovaj primer. Dakle, zamislimo da je Leonardo uradio svoju “tajnu večeru” u 100 primeraka, znači bukvalno je uzeo štamparsku mašinu i “isfotokopirao” 100 komada.
E sad, Leonardo uzima četkicu i na samo tri od tih sto docrta pored Jude senku u obliku noža, kao metaforu.
Sada, te tri grafike vrede daleko više nego ostalih 97. Jer imaju retkost u okviru kolekcije. Ako primerak bez docrtane senke vredi milion, ovaj sa senkom vredi bar deset miliona. Zbog retkosti.
Upravo je to princip po kojem se prave NFT kolekcije, i to je jedan od parametara na osnovu kog se pravi zarada u preprodaji. Hajde da vidimo kako.
Generativna umetnost: zbunjeni magarci
NFT kolekcije se prave po principu koji se zove generativna umetnost. Da bismo shvatili tu logiku, napravio sam jedan fiktivan primer.
Ja sam umetnik i rešio sam da napravim kolekciju pod nazivom “zbunjeni magarci”. Odlučio sam da će moja kolekcija imati samo devet magaraca, da bi im držao vrednost. Osnova moje kolekcije je ovaj goli magarac, a zatim mu dodajem na glavu i na usta po jedan od ovih elemenata.
Ključni momenat je to što sam definisao retkost elemenata. Na glavi će četiri magarca imati grančicu, tri vatru, a samo dva gljivu. Isto tako, u ustima će četiri magarca imati kukuruz, tri patlidžan, a samo dva mrkvu. Kad sve to iskombinujem, moja kolekcija izgleda ovako:
Najvredniji NFT u ovoj kolekciji je magarac koji ima kombinaciju “na glavi gljiva, u ustima mrkva”. Zato što su gljiva i mrkva najređe osobine u kolekciji (ima ih samo po dve).
Isto tako, najmanje vredan magarac u ovoj kolekciji je onaj koji ima grančicu na glavi i kukuruz u ustima. Zato što su te dve osobine najčešće – ima ih po 4.
Smorio sam se ko majmun
Hajde da pogledamo najvredniju NFT kolekciju na svetu: “Jahtaški klub smorenih majmuna”, odnosno “Bored Ape Yacht Club”. Ta kolekcija je ovde. Napravljena je prošle godine i ona je pokrenula ceo NFT talas. Ovi majmuni danas koštaju od 200.000 dolara pa naviše. Jedan je prodat za 2 miliona. Inicijalna cena je bila 190 dolara, što znači da oni koji su tada kupili jednog danas mogu da ga prodaju za 1000x veću sumu.
Autori kolekcije su napravili 10.000 ovih majmuna, i tim ograničenjem su napravili inicijalnu retkost. Ali postoji, kao što smo rekli i dodatna retkost primeraka u okviru kolekcije. Pogledajte devet slučajno odabranih majmuna pa da vidimo o čemu se radi.
Ovi majmuni su primer generativne umetnosti, kao i moji magarci, samo ih ima mnogo više . Prosto rečeno, umetnik prvo napravi neku osnovu, bazu, koja je ista za sve karaktere, a to je goli majmun u ovoj pozi poluprofila. Zatim, na svakog golog majmuna umetnik dodaje elemente kao što su “mornarska majica”, “prekrštene oči”, “razroke oči”, “kapetanska kapa”, “turska kapa” i tako dalje. Ove osobine se zovu “traits” NFT kolekcije. Specijalan softver onda generiše 10.000 majmuna tako što svakom dodeli neku kombinaciju ovih elemenata, “traitova”. Na gornjoj slici vidite da se neki elementi ponavljaju, recimo prugasta majica.
I kao i kod mojih magaraca, i ovde je svaka od ovih osobina više ili manje retka u okviru kolekcije. Tako, na primer, od 10.000 majmuna – čak 412 majmuna imaju prugastu mornarsku majicu, dok samo 103 majmuna imaju roze haljinu. Kombinacija svih ovih faktora utiče na cenu majmuna. Majmun koji na sebi ima kombinaciju retkih osobina košta daleko više od nekog koji na sebi ima sve “uobičajene” elemente, kao što je moj magarac sa mrkvom i gljivom najvredniji.
Ovo je, najkraće rečeno, sistem po kojem funkcioniše generativna umetnost. Na sajtu OpenSea mogu za svaku kolekciju da vidim spisak svih ovih osobina, “traitova”, i njihovu retkost – to stoji na stranici kolekcije. Na primer, za ove majmune to ovako izgleda:
Vrste NFT kolekcija: PFP, 3D, metaverse...
Najpopularniji tip NFT kolekcija su takozvane PFP – profile picture. Osim navedenih majmuna, popularni primeri su Doodles, Azuki…
3D NFT-ovi su druga vrsta NFT-ova, to su 3D modelovani karakteri, poput kolekcije CloneX.
Zatim, tu su metaverse NFT-ovi, to su placevi zemlje u nekom metaversu (virtuelnom svetu), na primer Otherdeed for Otherside.
Mint - inicijalna prodaja
Kada se delo inicijalno prodaje, to se zove mint. Kada mintujete NFT, to znači da ste ga kupili direktno od umetnika po “mint ceni”, koja je obično neka niska cena, trenutno je to najčešće oko 200 evra. Posle ga možete preprodavati sledećem kolekcionaru po drugoj ceni i tako pravite profit.
Vratimo se na primer sa Pikasom i onom njegovom grafikom. Recimo da Pikaso objavi da će prvog septembra svih 50 komada te grafike moći da se kupe na nekoj aukciji u Parizu. Neke pariske novine objave unapred sliku grafike, ljudi vide kako će grafika izgledati, i onda krenu da “čeznu”, da jedva iščekuju dan kada će moći da je kupe.
Isto tako, NFT kolekcije se obično najavljuju mesecima unapred i umetnici za to vreme rade marketing tako što “udaraju čežnju”. NFT marketing je marketing anticipacije. Šta to znači?
Vratimo se na primer sa mojom kolekcijom “zbunjeni magarci”. Recimo da danas objavim na svom Tviter nalogu kako planiram da objavim tu kolekciju 1. septembra, znači tog dana će moji magarci moći da se kupe po prvi put, odnosno “mintuju”. A danas je recimo 1. jun. Za ta tri meseca, moj zadatak je da radim taj marketing čežnje, anticipacije – to znači da objavljujem na mojim društvenim mrežama kako će magarci izgledati, najavim da će par mojih magaraca nacrtati neki poznati umetnik, najavim da će moji magarci moći da se koriste kao karakteri u nekoj igrici i tako dalje.
Najuspešnije i najvrednije kolekcije su od autora koji znaju dobro da urade taj marketing.
Tviter i Discord
Jedna od najčudnijih pojava u NFT svetu je što se sve dešava na samo dve mreže: Tviter i Discord. Ako trgujete NFT-ovima i istražujete koje kolekcije da kupite kako biste napravili profit, sve što treba da čitate su ove dve mreže – Tviter i Discord.
Instagram, Fejsbuk, bilo koja druga društvena mreža, ne pomaže ništa. Isto važi i za trejdere i za umetnike. Umetnici su pokušavali da promovišu svoje radove na Instagramu, putem influensera sa 10 miliona pratilaca, ali efekat je nikakav. NFT zajednica to čak i prezire. Kada vide da neka klasična “Instagramuša” promoviše neki NFT, iz inata neće da ga kupe. Dakle, samo Tviter i Diskord.
Tviter znamo odavno šta je i čemu služi, ali za NFT postoji nešto što se zove “kripto Tviter”. To je skup profila na Tviteru koji se bave NFT-om, i kada je profil u NFT fazonu, obično se dodaje .eth u korisničko ime (oznaka za Ethereum) da se naglasi da se taj neko bavi trgovinom NFT-ovima. Postoji jedno 100 profila glavnih NFT influensera na Tviteru koje trejderi treba da zaprate da bi na vreme saznali šta će biti “sledeći majmuni”, jer cela poenta toga je da na vreme kupimo sličicu za 200 evra, da bismo je posle prodali za mnogo više.
Diskord, sa druge strane, je za većinu ljudi potpno nova mreža. Nju već godinama koriste gejmeri, a iz nekog razloga se profilisala kao glavna mreža za NFT. Na Discordu postoje takozvani serveri koje napravi autor kolekcije, a onda na tom serveru postoje kanali #general, #najave, #pitanja i tako dalje. Ko je koristio Slack, dosta je slična logika, ili kao recimo IRC sa početka Interneta.
Ovako izgleda, recimo Discord server od NFT kolekcije “Imaginary Ones”.
White Liste
Da bi umetnici još više “udarili čežnju” pred izlazak kolekcije, postoji nešto što se zove whitelista, i to je sada postao standard svake nove kolekcije.
Zamislimo da Pikaso kaže “Znate šta, ove moje grafike će da se prodaju 1. septembra u svečanoj sali jednog pariskog hotela, ali odlučili smo da ćemo prvo da pustimo u salu 100 ljudi koji su na VIP listi. Oni će moći da ih kupe po povlašćenoj ceni od 1000 dolara.”
Na tu listu ulaze dve vrste ljudi – prvo, oni koji su od ranije poznati kolekcionari, i koji već imaju neke slike poznatih umetnika. Ali, mogu da uđu i nepoznati ljudi koji na neki način zasluže da budu tu, oni koji nekako pokažu da cene umetnika. Na primer, neko istetovira na ramenu Pikasov portret, Pikasov asistent to vidi i kaže, “za ovo si zaslužio da te dodam na listu”.
Slično se dešava sa NFT kolekcijama. Postoji whitelista, koju autori kolekcije i njihovi asistenti polako popunjavaju mesecima pre zvaničnog mintovanja (prve prodaje). To se dešava na Discord serveru kolekcije. Na Discord može da uđe bilo ko, i da radi nešto što se zove “grajndovanje” (grind) za white listu. To znači da u chatovima pokušava na neki način da bude primećen, objasniću vam i kako. Ideja je da moderatori Discord servera kažu, “hajde da dodamo ovog lika na white listu, zaslužio je”.
Kada upadnete na white listu, benefit je taj što dobijete povlasticu da kupite primerak iz te kolekcije po nekoj povoljnoj ceni. Na primer, za 150 dolara. Ako je kolekcija “nahajpovana” (svi pričaju o njoj, kako je to “sledeća velika stvar”), onda već znate da ćete moći da preprodate taj NFT za 10 puta više, na primer. Ili, ako procenite da su to “sledeći majmuni” onda ćete da ga čuvate da naraste na 100x i više.
Inače, naziv za “sledeće majmune” je “next bluechip”. kada se kaže da je neki projekat postao bluechip, to znači da je vrednost primeraka iz te kolekcije narasla na 100x ili čak 1000x od originalne cene po kojoj su “mintovani”. Neki od bluechip projekata su Doodle, Murakami Flowers, i tako dalje. Cilj svakog trejdera je da u svom portfoliu ima neke od tih bluechip projekata, kao što recimo ima Aleksandar Gligorić. On u svom portfoliju ima i majmune, i Doodle i Murakamija, i sve poznatije bluechipove.
Da se vratimo na white liste. Jedan od načina da se upadne na white liste je da se radi fan art. To znači da pravite recimo neke slike koje su “omaž” kolekciji. Obzirom da se na Tviteru nalaze “preview” slike kolekcije, ljudi na osnovu toga prave fanart. Na primer, neko će da da svojoj ćerkici da nacrta tog karaktera i da to postavi u Discord, na kanal #fanart. Neko može da uradi grafit na zidu u svom gradu na kojem je karaker, pa da fotka i to postavi u grupu. Neko će da uradi animaciju ili nešto treće, pa će to da postavi. Oni koji budu postavili zanimljiv fanart dobiju ulazak na white listu od moderatora Discorda.
Drugi način da se uđe na whitelistu je da se bude aktivan na Discord chatu, da odgovarate na pitanja ljudima itd.
Treći način je da budete članovi neke postojeće grupe kao što je Goats Of NFT Aleksandra Gligorića. Tu se članovima dele pristupi za whiteliste od raznih projekata.
Isto tako, ljudi koji drže primerak iz neke poznate kolekcije dobijaju redovno pristup white listama novih kolekcija. Na primer, svi koji holduju Azukija dobiće pristup whitelisti za neku novu kolekciju nekog drugog umetnika.
E sad, naravno nije obavezno da se uđe na ove white liste da biste se bavili trejdingom. Ko neće da se bavi time, ne mora. Vi možete da sačekate da svi pokupuju na dan minta, i da onda kupite od ljudi koji su ih izlistali na prodaju. Uvek će veliki broj ljudi odmah posle minta da stavi svoj primerak na prodaju za recimo, 30% više od cene koju su platili. Ako verujemo u kolekciju i dalje možemo da napravimo lep profit kasnije.
Reveal - otvaranje kesice
Jedna od standardnih pojava u NFT svetu je takozvani reveal – otkrivanje. Šta to znači?
Na dan kada se projekat mintuje, odnosno kada se pusti u prodaju po nabavnoj ceni, sličice se i dalje ne vide. Kada se ode na stranicu kolekcije na OpenSea, sve slike izgledaju ovako nekako:
To znači da ljudi ne vide šta kupuju na dan mintovanja kolekcije. Bukvalno kupujete “mačku u džaku”, kao da ste kupili sliku koja stoji spakovana u neku kesicu. Umetnik zatim najavljuje dan kada će se ove “kesice” otvoriti, i taj trenutak zove se reveal. Tek na taj dan ćete moći da vidite kakvog ste dobili karaktera, koje ima osobine, i kolika mu je retkost. To obično bude, recimo, za nedelju dana nakon minta. Za to vreme, vi možete da trgujete i preprodajete ove neotkrivene slike, jer uvek ima ljudi koji će platiti trostruko više od vas čak i ako ne znaju šta je unutra – prosto zato što veruju u tog umetnika i projekat.
Jedna od strategija preprodaje je flip na revealu, jer samo u tih prvih deset minuta nakon što se otkriju sličice može da se napravi solidna zarada ako ste pametni. U tim trenucima koriste se specijalne aplikacije koje se zovu rarity snajperi. One mogu veoma brzo da vam otkriju koji su retki primerci, i pošto imate tu informaciju pre ostalih, tu se pravi profit.
Strategije preprodaje (flipovanja) - gde se prave pare?
Cene ovih NFT kolekcija mogu da rastu ili da padaju, retko koja kolekcija ima sve vreme konstantan rast. Evo kako se kretala cena jedne od bluechip kolekcija Doodles.
Ovo znači da postoje razni načini da se napravi profit. Jurenje white liste je samo jedna od strategija i ona je dobra za početnike koji nemaju puno para da ulože, pa jure da ulete na početku neke dobre kolekcije kada je baš jeftina.
Ko ima malo više para da uđe u sve ovo (par hiljada evra pa naviše), može da trejduje na razne druge načine.
Jedan od najprostijih načina je da se kupi kada je jeftino. Princip je isti kao i sa klasičnim akcijama na berzi: akcije neke firme krenu da padaju, ljudi koji drže akcije se uplaše da će firma propasti i brže bolje prodaju svoje akcije po jako niskoj ceni, samo da “izvuku koliko god para”. Sa druge strane, iskusni trejderi, ako procene da će se ta firma vratiti na 10x ili 100x veću vrednost, baš tada kupuju.
Isto je i sa NFT kolekcijama. Poznate kolekcije treba kupovati kada su u padu, naravno ne uvek, nekad zaista padaju bespovratno. Zato treba biti u zatvorenim grupama kao što je Goats Of NFT od Aleksandra Gligorića, gde se dele te insajderske informacije od iskusnih trejdera – saveti šta sledeće kupovati a šta izbegavati, i u kom trenutku.
Hajde da vidimo koje stvari treba znati da bi se uvek pravile pare, tj da bismo bili uvek u plusu sa odlukama.
DYOR, a nije Kristijan
Ne, ovo nije Kristijan Dior. DYOR je skraćenica za Do Your Own Research, i odnosi se na frazu koja je osnovni savet za trejdere. To znači da se ne treba zaletati kao majmun i kupovati tek tako neki NFT, već treba dobro istražiti ko stoji iza kolekcije, i razne druge detalje pre nego što se odlučimo da je kupimo.
Kada se neko “zaleti kao majmun”, to se u NFT-u bukvalno i zove tako: “ape in”. Kad neko kaže da je ejp-inovao u projekat, to je ono “brate, rešio sam da kupim ovo jer vidim da svi kupuju, nemam pojma o čemu se radi, ejp-inovao sam jbg”. Jako je rizično tako trejdovati.
Uvek je bolje da uradimo DYOR, i ako to znamo da radimo, skoro uvek ćemo donositi odluke koje će nam praviti profit. Ovo se radi tako što istražujemo nekoliko stvari. Idemo redom.
"Doxxed" tim iza projekta
Prvo gledamo ko je umetnik, da li je to neko poznat, da li je u prošlosti imao kolaboracije sa poznatim umetnicima, da li je radio za neke poznate brendove, itd.
Drugo, gleda se ceo tim iza projekta. Najčešće to nije samo umetnik, već i ljudi koji se bave marketingom, odnosima sa zajednicom i tako dalje. Ako su to ljudi koji iza sebe imaju uspešne projekte, to je takođe dobar znak.
Kada je kompletan tim iza projekta poznat i kada imaju kredibilitet, kaže se da je tim doxxovan (sa dva x). To znači da su autori kredibilni i da ulivaju poverenje u uspeh kolekcije.
Roadmap, Utility, Airdropovi, Metaverse, Web3
Sledeći bitan faktor u proceni buduće vrednosti kolekcije je nešto što se zove roadmap i utility.
Roadmap je ukratko skup planova koje su se autori obavezali da urade u određenim vremenskim periodima nakon mintovanja.
Na primer, kolekcija ima 10.000 primeraka, a kada se proda 2500 primeraka, svako će dobiti neki poklon.
Utility je neka dugoročna korist koju će imati ljudi koji su kupili NFT. Na primer, Gary Vee ima svoju NFT kolekciju koja se zove Vee Friends. Svako ko je vlasnik jednog primerka dobija besplatne ulaze na konferenciju VeeCon koju organizuje Gary Vee.
Airdrop je jedan od ključnih benefita dobrog NFT-a. Šta je Airdrop?
Autori poznate kolekcije često prave novu kolekciju posle nekog vremena. Svi “holderi” (vlasnici jednog NFT-a iz prethodne kolekcije) dobiju na poklon besplatno primerak iz nove kolekcije. Tako, na primer, Alex se jedno jutro probudio i video da je dobio 15.000 evra na poklon – toliko je vredeo primerak iz nove kolekcije, a dobio ga je kroz “Airdrop”, taj NFT se samo pojavio u njegovom novčaniku kao poklon.
Na sajtu svake NFT kolekcije najčešće piše koji je roadmap i utility. To je jedan od načina da se proceni buduća vrednost. Ako roadmap i utility zvuče jadno, to je loš signal i treba izbegavati takve projekte.
Na primer, dosta tih projekata kopiraju jednu istu rečenicu, da su “metaverse ready”, odnosno pokušavaju da se nakače na hajp koji je napravio Mark Zuckerberg oko metaverse-a. Ako je roadmap prepun opštih mesta i “overhyped” fraza, to je “red flag”. Ako je prepun konkretnih mehanizama to je dobar znak.
Ima tu još puno detalja o kojima bi moglo da se napiše još 10 ovakvih tekstova – o utility-u, metaverse-u itd. Na utility se lože “NFT nerdovi”, developeri, itd. Oni će vam često reći da je utility NFT-a jedina bitna stvar, ali nije ni to baš istina, bar kad je u pitanju flipovanje.
Zbirni naziv sa kompletnu tehnologiju na kojoj počiva NFT je Web3. To je naziv za “kripto web”, gde sve počiva na blockchainu, a gradi se polako kompletan finansijski sistem pod nazivom DeFi (decentralized finance). Već sada možete dići kredit za stan tako što založite majmuna, ili određenu sumu kriptovalute, preko aplikacija koje su deo DeFi sistema. Bez banaka, bez posrednika. Koga zanima to, nek istražuje dalje, to je još jedan univerzum za sebe.
Artwork - koliko estetika i umetnička vrednost NFTa utiče na cenu i budući rast?
NFT jeste vrsta digitalne umetnosti, ali koliko na cenu utiče izgled samog umetničkog dela?
O tome može da se priča satima, ali probaću da budem kratak.
Prvo, u NFT svetu postoji puno kopija. Samo majmuni imaju na stotine kopija, na primer evo jedne kineske kopije. Ovo su bukvalno “Smoreni majmuni sa AliExpressa” 😂😂
Prošle godine, kada se pojavila vest da originalni majmuni vrede milione, momenatalno se pojavilo na stotine ovih kopija, i ljudi su se pecali i kupovali. Naravno, posle par nedelja splasne hajp oko ovakve kolekcije i ona više ne vredi ništa, ko se upecao i kupio bacio je pare.
Isto tako se prave kopije ostalih bluechip kolekcija, Doodles, Azuki, svi bluechipovi imaju na desetine kopija. Takve projekte treba izbegavati
Ipak, postoji jedna vrsta “kopija” koje mogu da budu relativno uspešne, to su takozvane “degen kolekcije”.
Degen kolekcije su kolekcije koje su satirične, više u smislu, neko je napravio za*ebanciju na račun neke druge poznate kolekcije, ili na račun neke prepoznatljive estetike iz popularne kulture van NFT-a. Degen kolekcija može da bude i omaž, nešto što je otvoreno inspirisano postojećom.
Ovo je jedna od poznatijih degen kolekcija, Degen Toonz, koja je omaž “rubber hose” stilu rane animacije sa početka 20 veka (crtani filmovi kao što je Beti Bup od Max Fleischera), u kombinciji sa kasnijom Loonie Toones estetikom, ali je sve to opet u nekom “pank” fazonu.
Ovakve kolekcije imaju potencijal da budu jako vredne i takve treba juriti na vreme, sve što je jukstapozicija poznatih stilova, estetika, kulturoloških pokreta.
Projekti koji imaju postmodernistički vajb imaju najveći potencijal, ali da biste to prepoznali treba da poznajete savremenu umetnost, recimo da pratite Juxtapoz magazin ili High Fructose magazin.
Drugi način je da vam da preporuku neko ko zna da prepozna sve ove parametre, kao Alek.
Aleksandar Gligorić zna da prepozna ovo unapred zato što već 15 godina radi sa poznatim savremenim umetnicima koji ove godine imaju svoju NFT renesansu. Gligorić je bio vlasik nekoliko globalnih niche modnih brendova za koje su oni crtali. Recimo, Takashi Murakami je radio sa Gligorićem još 2006 godine, a Takashi je nedavno izbacio kolekciju Murakami Flowers koja je instant bluechip – vrendost im je porasla za par nedelja od minta i jedan se sada prodaje u proseku za 10.000 dolara.
Ovo je nešto što početnici ne mogu lako da predvide – početnik bi ovo otvorio, rekao bi “šta je bre ovo, neki bezveze pikselizirani cvetovi” i ne bi obratio pažnju na ovakvu kolekciju.
Generalno, početnici se lako upecaju za pogrešan artwork i bace pare na neko sr*nje. Klasična greška je da se početnici hvataju za neke 3D kolekcije, za nešto što deluje “komplikovano da se napravi”, jer oni misle da je to umetnost – što je nešto komplikovanije i “teže da se napravi u nekom programu” njima to deluje vrednije.
Na sajtu Fiverr mogu se naći sada hiljade 3D artista koji nude usluge da vam naprave kolekciju, i svi se oni reklamiraju kao da “znaju da naprave komplikovane, high detailed art”, jer navodno – što više detalja, to vrednije.
Ovakve projekte treba uglavnom izbegavati u širokom luku, ovo je “kako mali Perica zamišlja umetnost”, isto kao što većina neobrazovanih ljudi misli da je vredna umetnost neko ulje na platnu sa puno detalja itd.
Najvredniji projekti su oni koji imaju jako jednostavne poteze, debele linije, minimalistički dizajn, i neki zajednički koncept.
Na primer, pogledajte ovaj projekat, Doodles, danas jedna od najvrednijih kolekcija:
Ovde je artwork specifičan jer ima pastelne gradijente, i to ne bilo koje već u takozvanim “drečavo pastelnim” bojama (high saturation, high luminance) što je trend u dizajnu i umetnosti već par godina. Drugo vezivno tkivo za svaki karakter je što je desno oko uvek van lica.
Ako kolekcija dodatno u sebi sadrži elemente koji su suptilne reference na popularnu kulturu, to je dobar znak, da je umetnik neko ko zna znanje. Dakle, ovakve minimalističke kolekcije sa autentičnim konceptom su uvek dobar znak. Naravno, to nije jedini faktor, uvek treba istražiti i druge elemente koje sam naveo.
Faktor broj jedan za artwork je, dakle, neka autentičnost, odnosno da je taj koncept nešto novo, ali to šta je “novo” ne zna svako da prepozna. I Alex i ja pratimo Juxtapoz i High Fructose magazin već petnaest godina i zato mnogo brže skontamo šta je smeće a šta je dobar artwork.
OG - "Original Gangster" kolekcije
OG je zbirni naziv za stare kolekcije koje su se vrtele u NFT svetu pre majmuna, to je nešto kao antička umetnost, i one se takođe dobro drže na tržištu. Najpoznatija OG kolekcija je Cryptopunks:
Jedan ovaj danas vredi oko 200.000 dolara – samo zato što je ovo jedna od prvih kolekcija ikada napravljena, još 2017 godine. Tada su ovo kupovali samo “ludaci” koji su verovali u NFT, kao one priče da je neko 2010 platio picu 10.000 bitkoina, a ta pica danas vredi pola milijarde dolara itd.
Generalno, prošlo je vreme kada su mogle da se brzo naprave velike pare trgvinom kriptovalutama, ali zato je sada vreme kada to može da se uradi NFT-om. Mi danas živimo u NFT vremenu kao ta pica od 10.000 bitkoina – danas je to “kupio sam neki NFT”, a za pet godina će da se hvataju za glavu svi koji su “propustili NFT voz”
Zajednica holdera NFT kolekcije: "Svi mi koji držimo..."
Treba napomenuti ovaj element koji je važan kod procene potencijala projekta. Jako je važno da uđemo u Discord grupu kolekcije i da procenimo kakav je sentiment grupe. Ako su u chatovima članovi optimistični, pomažu jedni drugima, imaju dobar odnos, i ne žele lako da prodaju svoj primerak, onda u takav projekat vredi ulagati jer će cena najverovatnije skakati. Izraz za sentiment ovakve grupe je WGMI (we’re gonna make it).
Obratno, ako u grupi preovladava negativan sentiment, u smislu da članovi nisu optimistični i da odmah krenu da “mrače” kada pada cena, to znači da community nije zdrav i da u takav projekat ne treba ulagati. izraz koji opisuje negativan sentiment grupe je FUD (“Fear, uncertainty, and doubt”).
Tools i softver za istraživanje NFT-a
Postoji na desetine toolova, browser ekstenzija, aplikacija… koje pomažu da se donose odluke. Obzirom da je ceo blockchain transparentan, razni toolovi mogu da vam izvuku korisne podatke kroz data mining. Recimo, neki od njih vam mogu dojaviti da ljudi koji drže milione u NFT-u trenutno kupuju neku kolekciju za koju niste u životu čuli, ali oni očigledno znaju nešto što vi ne znate.
Inače, ljudi koji drže milione u NFT-u se zovu whale-ovi (kitovi). Prosto ako je NFT jedan okean u kojem plivaju sitne i krupnije ribe – kit je najkrupniji. Kada kitovi nešto masovno kupuju ili prodaju, to se zove “whale alert”, i ako na vreme saznamo ovaj whale alert možemo da se nakačimo na talas i napravimo ogroman profit.
Nećemo se detaljnije baviti toolovima u ovom tekstu, uglavnom neki od njih su besplatni, neki nisu, ali glavne stvari mogu da se urade i sa besplatnim toolovima. Na Goats Of NFT kursu kod Gligorića je svaki tool opisan “u sitna crevca”, a u Discord grupi se na svakih 10 minuta objavljuje neki whale alert.
Ethereum vs Solana NFT-ovi i "cene goriva" (gas fees)
Originalno su NFT kolekcije nastale na Ethereum blockchainu. Ethereum je druga najpopularnija valuta posle Bitcoina, i najpoznatija je po tome što na njegovom blockchainu mogu da se rade razne druge stvari, kao što je NFT. Sve najpopularnije kolekcije su i dalje na Ethereumu.
Vremenom su se pojavile NFT kolekcije i na drugim blockchain mrežama. Najpoznatija NFT mreža posle Ethereuma je Solana. Solana postaje popularna ove godine. U početku su kolekcije na Solani bile teško smeće, ali vremenom dolaze na nju sve ozbiljniji umetnici, i ozbiljnije kolekcije kao što je Okay Bears ili OG Atadians.
Ključna razlika između Ethereuma i Solane je nešto što se zove gas fee. Kada kupujete i prodajete NFT na Ethereum mreži, plaća se takozvani “gas fee”, kao neka “provizija mreže”. Taj gas fee može da bude nekad dosta visok, ako je mreža opterećena, ako se dešava bitan trenutak kada svi žele što brže da trejduju.
Evo kako ide ljudima iz Srbije koji su nedavno krenuli sa NFT trejdovanjem
Ovo su neka od iskustva ljudi iz Srbije koji su nedavno počeli sa trejdovanjem i koji slušaju savete Gligorića u Goats Of NFT grupi. Dosta impresivno.
Zaključak?
Pišem ovaj tekst već dve nedelje, i svaku rečenicu detaljno proveravam sa Gligorićem da biste vi dobili maksimalno dobre informacije.
I pored toga, ostalo je tu još puno stvari koje nisu pokrivene, ovaj tekst se već pretvorio u mini knjigu, a mogao bi da bude još 10 puta ovoliko dugačak.
Uglavnom, ako vas zanima da trgujete NFT-om, moj najtopliji savet vam je da uđete u grupu Goats Of NFT kod Aleksandra, tamo je već preko 300 ljudi iz Srbije, Bosne, Hrvatske, sa celog Balkana.
Aleksandar i ja smo za članove ove grupe snimili NFT kurs koji je zaista najbolji NFT kurs na svetu. Ne preterujem, pogledali smo sve ostale kurseve, jako su površni i ne mogu ni da priđu ovome. Na našem “Goats Of NFT” kursu ima preko 30 sati materijala u kojima smo pokrili sve ove teme koje sam ovde pomenuo, ali daleko detaljnije. Uz taj kurs, dakle, ide Diskord grupa u kojoj Aleksandar daje savete i dojave šta i kada kupovati, prodavati, itd. Aleksandar je član takozvanih “alpha grupa”, to su zatvorene VIP grupe holdera bluechipova, i tu se na vreme sazna šta i kako treba kupiti, a sve te stvari saznajete odmah i vi u Goats Of NFt grupi.
Sve u svemu, flipovanje je jako zabavno a sa druge strane može dosta da se zaradi ako znate sve fazone. Za sva dodatna pitanja najbolje da pišete Aleksandru u DM na Instagramu. Vidimo se!
16 Responses
Jako poučan tekst o NFT market-u, dugo nisam video ovako lep tekst na internetu gde su pokrivene sve glavne stvari o NFT-ovima (a video sam dosta tekstova jer i sam imam dosta klijenata za koje radim razna istraživanja o različitim NFT-ovima, kao i whitelistinge za razne projekte). Mislim da kraće i jasnije ne može da se pokrije ova tema. Sve pohvale za autora!
Bukvalno nigde nisam video ovako razumljivo i detaljno objašnjen tekst
Zaista sve pohvale za ovako koristan sadržaj prepun korisnih informacija.
Para bez motike? Glupo je što nam navlačite ionako siromašan narod da troše na nešto što je ravno kocki.
Istok: Jbg i kriptvalute su bile “leba bez motike”, ko je kupio bitcoin pre 10 godina stvarno je zaradio milione bez motike. Sad je ista priča sa NFT-om. Ja sam propustio priliku za kriptovalute jer sam isto tako razmišljao “ne može to, leba bez motike”. I dok sam to govorio samom sebi godinama, za to vreme stvarno zaradiše razni debili para bez motike u kriptu. Sad sa NFT-om neću se dvaput zeznuti.
Odlican tekst!
Svaka čast na još jednoj vrhunskoj prodajnoj stranici! :)
ok tekst, nerayumem yasto ljudi hejtuju ali ko ih j….
poyyy
Sad konačno i ja razumem NFT. Thank you.
Svaka čast na trudu i radu! Pozdrav iz Sarajeva..
Konačno su mi jasne neke stvari a gubila sam se ko leptir čitajuci po netu.
Da li može uskoro neki tekst/video o tome ko sve može da kreira nft, kako i zašto se prodaje?
Imate taj preduzetnicki duh koji ljudima manjka. Zivot vam je poslovna prilika i svaka vam cast na tome.
Bravo za tekst -)) samo jedno pitanje sta se desi kad nestane struje i kad je be bude -))
dali jos vredi upisati kurs?
Danas mnogi zaradjuju ovakvim poslovima i ne znam odakle ovoliko pogresno usmerene negativne energije. Istina je da imate i vi priliku ako se potrudite, do tad, iz vas govori ljubomora.
Slikam i postojim. Javljaju mi se povremeno ljudi sa ponudom da kupe nft mojih slika. Oprobala bi se, a ne znam odakle da počnem. Koliko sam shvatila, nisam jedina.
Dobar je tekst i hvala na svemu. Malo je pobrkano i za kupovanje i za prodavanje. Neko konkretno uputstvo za lansiranje kolekcije bi bilo pozeljno. Ja vec prodajem art na Opensea, ali ako hocu da lansiram kolekciju recimo 1. septembra, kako da svih 10K krenu da se prodaju odjednom kad kod arta svaki rad moram posebno da “list” … Ima tako dosta tehnickih detalja koji nedostaju.
Kako da promovisem novu kolekcju kad sam skoro anonimna. Nisam bas, ali znaju me kao nekog ko radi Art. Da li je takva osoba pouzdana kod eventualnih kupaca? Da li otvoriti drugi Twitter nalog? Dosta tu ima nepoznanica, a ja bih bas da uletim sa nekim projektom, sa obimnom kolekcijom. Ne verujem ni da su BAYC ekipa i Cryptopunks bili poznati. Zelim da kolekciju lansiram sam