Kniga “The Rich Jerk” od Rich Jerk-a (ko god to bio) je Alfa i omega za sve “Get rich quick” sheme. Uvek će mi ostati u glavi prva rečenica iz te knjige: Najprodavanija stvar na Internetu je NADA.
Prvi pasus iz njegove knjige je nešto čega se često setim i razmislim. Pročitajte.
Thousands of people search every day for “hope”. That’s right, people buy money-making ebooks, diet ebooks, how-to-gamble ebooks, and many more based purely on hope. 99% of these people will not put these ebooks into action whatsoever. But they have it in their head that it they buy a certain ebook, they will learn a secret that will change their life. And once they finish the book (if they even read it), they don’t put it into action because they ultimately find out it takes too much work
Then a month later, they’re searching on the internet for the same thing – a magic formula for success in a particular facet of life such as money, looks, health, etc. And they gobble up these ebooks like there is no tommorow – at least the ones that have good ad copy And the sellers of most of these ebooks rarely reveal anything you don’t already know And they know it But they offer their money back guaraantees because they know that more than 75% of people will put the ebook on the back bumner and forget to request a refund.
Ako posmatrate stvari iz tog aspekta, svi proizvodi dobijaju potpuno novu dimenziju. Na primer, “Basecamp” softver za organizaciju je odličan proizvod, ali po meni, ne samo zato što zaista uspeva da organizuje celu jednu firmu, već zato što ljudima prodaje i NADU. Nadu, da će im posao bolje ići ako kupe Basecamp, nadu da će završavati poslove na vreme, nadu da neće ostajati zarobljeni za računarima po celu noć da bi ispunili rokove i slično. U realnosti, ljudi kupe Basecamp i svi ti problemi i dalje ostanu. On im pomogne oko organizacije, ali ključni problemi zbog kojih su kupili taj softver nastavljaju da ih muče. Ljudi ne kapiraju da je problem u NJIMA, da im taj problem neće rešiti nikakav softver,ali iz straha od sebe i nedostatka samopouzdanja pokupovaće sve žive softvere, knjige, gadgete i ostale stvari dok ne ukapiraju da treba oni nešto da promene u sebi.
Mislim da ogroman broj proizvoda na ovom svetu uspeva samo iz ovih razloga. Razmislite dobro. Koliko znate knjiga, softvera, proizvoda, koji zaista unapređuju život ljudima, a koliko njih živi od PRIČE da će ga unaprediti ako ga kupe?
Pogledajte bilborde na ulici.
Banke. Sve do jedne prodaju NADU. Stan, kola, putovanje…
Kozmetika. Prodaju NADU da nećete ostariti. Samo dajte pare.
Nagradne Igre. 100% NADA.
Svuda oko nas prodaje se NADA a ne korisni proizvodi. Kao i srednjovekovni nadriprodavci raznih lekova koji leče sve bolesti, koji su stajali sa pozornicom na kočiji po raznim selima i prikazivali kako njihovi proizvodi deluju na svojim ljudima. Princip je danas isti, samo je forma drugačija.
Ako neki proizvod zaista radi nešto korisno, uvek će njegovu vrednost marketing department napumpati dodavanjem NADE na njegovu realnu vrednost.
Iz te perspektive, veliki deo onoga što nazivamo BREND je ustvari NADA.
Koliko procenata vrednosti Apple računara je sama tehnologija i dobar proizvod, a koliko procenata je NADA da ćemo biti neko i nešto ako ga kupimo?
I koliko procenata vrednosti brenda je ustvari nada?
Mislite o tome.
13 Responses
Postoje dve komponente zasto se odlucujemo da nesto kupujemo emocionalna i racionalna i uglavnom sve kupovine su mesavine te dve komponente sem kad si gladan i kupis neku hranu ili si prebogat pa kupis dijamant gde su iskljucivo po jedna komponenta. Ja bih umesto reci nada pre rekao projekcija neke emocije…
“In the factory we make cosmetics; in the store we sell hope.”
– Charles Revson, founder of Revlon Cosmetics
To je sasvim jasno. Ono što nije jasno je zbog čega je ljudima toliko teško da urade nešto za sebe i poboljšaju svoj život. Apsolutna je istina da većina ljudi traži neki kratak recept koji mogu za pola sata da spreme i da se odjednom sve promeni. Onda nađu neki recept, ali shvate da nije tako kratak i da treba zapravo da rade i da se trude, pa brzo odustanu. Posle nekog vremena ih opet uhvati panika pa traže sledeći recept. I tako u krug.
A što se tiče nade, ja nemam nikakav problem sa tim što je dobar deo cene nekog proizvoda upravo ta nada, niti mislim da je prodaja nade na bilo koji način nemoralna. Slobodno je tržište, a ljudi su spremni da plate da bi dobili nadu.
Sa prevarantima kao što su prodavci čudotvornih lekova i eliksira je drugačije, oni obmanjuju ljude. Možeš da kupiš njihov proizvod, ali on ne radi ono što oni kažu da radi. Sa druge strane, (kad smo već kod Revlona) devojka se našminka i stvarno se oseća lepše – dobila je ono što je kupila. Zato mislim da nije baš dobro poređenje genijalnih marketing inovatora sa lopovima iz srednjeg veka.
Osim toga, sjajan “catch” ove knjige – idem odmah da je naručim :))
Da da.. to je bas ono o cemu mislim i o cemu smo pricali.
Samo razmisljam o tim nivoima>
npr najnizi> Ja gledam Sex i Grad i mastam da budem kao jedna od onih
nesto visi> Ja gledam Sex i Grad i prve pare kad ustedim cu potrositi na onu istu torbu sto Keri nosi u prodavnicu kad se nalazi sa Zverkom
jos visi> O ja imam isti auto kao i ona sto menja partnere u 50. Cak i ja sam tako mladalacka duhom
pa onda za kraj bi bilo da si ti uzor pravljenja serije :) Tad si stvarno car!
mislim da je pored NADE jos jaca PRIPADNOST, a to je ono osecanje da ste bezbedni u coporu, sa istomisljenicima. Ta identifikacija sa markom.. pa samim tim i sa svim ljudima koji nose istu takvu tasnu. Ja sam jedan od onih koji vozi BMW – ja sam uspesan. Prija nam kad vidimo da neko ima iste patike pa onda prokomentarisemo naglas. Mislim da su ova dva pojma nada i pripadnost usko vezani. Mrzi me da mislim sada :)
That is one new look to branding products for me. Hope. Yes, that is a magic element for perfect branding formula.
It is interesting way how to add hope in the design of the product, especially in the web site’s.
Pre nekoliko godina sam procitao knjugu Wizard’s First Rule, koju je napisao Terry Goodkind. Po njoj je skorije snmljena i tv serija. Knjiga je klasican might and magic. Ali sta je u stvari prvo pravilo carobnjaka? Oni znaju da su ljudi spremni da poveruju u ono sto im se najvise svidja, bez obzira koliko to odstupalo od realnosti. Tako da se u to uklapa i cela ova pricao o nadi. Vrlo zanimljivi clanci na sajtu zao mi je sto ga nisam ranije otkrio
Ko god to bio? Iza poznatog brenda Rich Jerk stoji osoba po imenu Kelly Felix. Nije da je bitno samo ime, nego, odmah na početku sugeriše, cenjeni blogeru, da se tvoje mišljenje bazira na vrlo površnim podacima. Svakako se ne radi o “Get Rich Quick” šemi, niti je to alfa i omega bilo čega…
@Milan
Zaista nisam znao ko je Rich Jerk, hvala na informaciji, ali iskreno nisam se ni trudio da saznam. Ne vidim kako ta informacija umanjuje ovo što sam ispričao, Rich Jerk-ova knjiga zaista jeste alfa i omega svih ebookova na temu “kako se obogatiti preko neta”, što definitivno spada u “Get Rich Quick” milje. Njegove reči nikako nisam želeo da prenesem u pejorativnom smislu, štaviše, neke od ideja iz knjige su genijalne i sam ih uspešno koristim u marketingu.
I love the design of your site! It’s like a painting.
Odličan primer za ovaj post je film ČEŠKI SAN (2004.)
Režija: Vít Klusák, Filip Remunda
Sinopsis:
Na početku nisu imali ništa. Onda su se obukli kao direktori i napravili hipermarket. Prevarili su sve. Hiljade ljudi je poverovalo da će im se ispuniti san. Kada su su svatili šta se dešava, njihova rekacija se pretvorila u agresiju. Direktori nisu imali gde da pobegnu. Zaljuljala se i stolica premijera.
Dodatne informacije:
http://www.imdb.com/title/tt0402906
http://en.wikipedia.org/wiki/Czech_Dream
Što bi rekao Ivo Andrić: “Primitivni i ograničeni ljudi imaju razvijenu sposobnost nadanja. Kod umnih i darovitih ljudi ta moć je, čini mi se, manja.”
Gde se moze nabaviti ta knjiga? Veb adresa nije dostupna na Google, barem ovog dana.
Setih se odličnog poslovnog poteza sa kraja ’80. Neko je oglasio i prodavao pločice sa šemom za samoizgradnju voki-tokija, za velike pare u odnosu na cenu samih pločica i papira. Prodao je hiljade komada jer su kupci imali NADU da će ih napraviti i koristiti, iako je za njihovu izradu bilo potrebno poprilično poznavanje elektronike. Koliko znam, veoma mali broj je sastavio uređaje.