U poslednje vreme često vidim da ljudi osipaju drvlje i kamenje na Internet portale zbog sve većeg plasiranja tabloidnih vesti i bombastičnih naslova koji provociraju na klik. To je sasvim logično – zdrav razum svakom normalnom intelektualcu nalaže da pljuje po ovakvom vidu “novinarstva”.
No, kako stoje stvari iz perspektive vlasnika sajta? U sadašnjem modelu web medija nemoguće je održavati web portal opšte namene isplativim bez takvih vesti, a evo i zašto.
Problem 1: CPM model zarade
Trenutni način zarade za skoro sve web portale je takozvani CPM (cost-per-mile) model. To znači da web portal dobija, recimo, 5 evra za svakih 1000 prikaza banera, odnosno 0,5 centi za jedan prikaz. Dakle: Svaki put kada neko negde otvori jednu stranicu na sajtu, web portal zaradi pola centa. Tako zarađuju web portali i od toga žive.
Ova postavka stvari implicira sledeće: Ultimativni cilj svakog portala nije da ima što veći broj poseta, već i da svaki od tih posetilaca otvori što veći broj strana. Jednom kada uđete u njihovu mrežu, kada slučajno kliknete na neki njihov link koji je vaš prijatelj šerovao ne Fejsbuku, njihov cilj je da se što teže odatle iskobeljate. Da otvorite što veći broj nekih drugih vesti.
Zbog toga je jako važno da svi naslovi na portalu budu šokantni i dramatični. Pravi se atmosfera kao da se svaki dan svet raspada, kao da su svuda oko nas “polugole klinke kurve” koje će rasturiti vaše brakove, zavera državnog vrha i slično. Jednom kada posetilac uđe na jedan tekst, sa strane i ispod teksta treba da stoji što više ovih napumpanih senzacija. Ovo se u teoriji dizajna interfejsa na portalima zove “safety net”. Kao kada pauk isplete mrežu, i jednom kada mušica uleti, jako teško može da se iskobelja.
U papirnim tabloidima ovo se radilo samo sa dve-tri vesti na naslovnoj strani, jer samo naslovna strana prodaje. Na web medijima, ovo se radi sa svakom vešću, jer svaka vest podjednako prodaje. Dakle, tu je razlika.
Problem 2: Čitalački promiskuitet
Termin “čitalački promiskuitet” (credits by Boris Krstović) odnosi se na današnje bahato ponašanje čitalaca na webu i neverstvo bilo kom novinskom brendu.
Za razliku od papirnih medija, gde su ljudi bili verni jednom mediju, i eventualno ponekad čitali još jednu “ljubavnicu”, na webu je potpuna Sodoma i Gomora. Ljudi kliknu na zanimljiv link koji je neko okačio na Fejs, da li je to sa Blica ili Telegrafa ili Monda, potpuno im je svejedno. Retko kada su ljudi verni jednom brendu, vesti se konzumiraju odakle god, jer je sve ionako besplatno i lako dostupno uvek.
Ako bismo živeli u društvu u kome bi bilo krajnje normalno da imate seks sa bilo kojom osobom na ulici kad god poželite, teško da bi brakovi postojali. Upravo se ovo dešava sa web medijima.
Šta se dešava u realnosti?
Zamislite ovo: Skupi se grupa kvalitetnih, školovanih novinara. Oni su intelektualci, zalažu se za prave vrednosti, istraživačko novinarstvo, protiv kiča i šunda. I reše da pokrenu svoj portal.
Njihove vesti su sjajne, odlično istraživačko novinarstvo, geostrateške analize, kvalitetni tekstovi o ekonomiji i svetskim tokovima i tako dalje. Svi intelektualci ih hvale. Međutim, u realnosti, broj otvorenih strana ovakvog portala je oko sto puta manji od broja otvorenih strana portala koji spinuje dosadne vesti kao dramatične, objavljuje Stanijine slike kao glavnu vest, i slično. Samim tim, i zarada je sto puta manja.
Kada se stavi na papir broj otvorenih strana, CPM model i ostali parametri, ovi ljudi bi vrlo brzo uvideli da ovakav portal nikako ne može biti “u plusu”, dovoljno da novinari imaju normalne plate, da se održava i prostor i sve ostalo. Jednostavno, računica ne postoji.
Kada smo pokretali portal Trojka.rs, bili smo u šoku kada smo shvatili ove stvari. Testirali smo tržište – kada objavimo ozbiljan članak, temeljnu analizu nekog aktuelnog društvenog fenomena, takav članak dobije 200-300 poseta i tapšanje po ramenu od nekoliko intelektualaca. Za takav članak potrebno je mnogo novca, ozbiljan čovek mora ozbiljno da se udubi i ceo dan da radi samo na tome.
S druge strane, ako novinar sa istom platom dobije zadatak da isto to vreme potroši da smisli 20 “navlakuša”, senzacionalnih naslova na koje će neko kliknuti, ili da skine najnoviju Stanijinu fotku sa Instagrama za 5 sekundi i od toga napravi vest, od toga će stići 10.000 poseta.
Dakle, sa čisto ekonomske tačke gledišta: Imate mašinu koja može da pravi jednu drvenu figuricu dnevno ili 20 stolica dnevno. Jedna drvena figurica se prodaje za 100 dinara, jedna stolica se prodaje za 1000 dinara. Da li ćete se baviti proizvodnjom drvenih figurica ili proizvodnjom stolica?
Šta je rešenje?
U sadašnjoj postavci, jedini način da finansijski egzistira web portal koji bi imao isključivo kvalitetne tekstove, bez Stanije, jeste sledeće:
– Da se skupe 3-4 kvalitetna novinara koji umeju dobro da pišu
– Da pokrenu sajt koji ne zahteva skoro nikakve troškove servera
– Da rade od kuće, nikakvi troškovi prostora, održavanja i slično
– Da niko od njih ne živi od toga, već da imaju neke druge dobro plaćene poslove, a da na portalu napišu jedan-dva teksta dnevno
Postoji još jedan način, koji naravno u Srbiji nije realan, a to je da naplaćuju pristup sajtu, jedno 500-1000 dinara mesečno.
I treći način bio bi da sve to podržava i održava neko ko je svestan da tako nešto nikada neće donositi novac, ali ima dovoljno para za bacanje iz ko zna kog razloga (želi da podari svetu bastion kvalitetnog novinarstva / želi da favorizuje neku stranku / šta god)
Btw. nijedan od portala “papirnih medija” ne bi postojao da ga ne finansira njegov “zastareli papirni deda koji samo što nije umro”. Lepo je biti mlad i cool, ali činjenica je da taj mladić sam ne može sebe da izdržava, već troškove njegovih bahanalija pokriva deda koji je možda zastareo, ali jedini donosi pare u kuću.
Primer: Amitz Dulniker
Jedan blog koji je imao velike šanse da postane oaza u moru nekvalitetnog web novinarstva kod nas je blog Amitz Dulnikera. Na njegovom mestu, ja bih skupio još 4-5 ljudi koji tako dobro pišu, a koji žive od nečeg drugog, da pišu od kuće kad stignu i taj sajt bi imao ozbiljnu društvenu vrednost.
Nažalost, Amitz Dulniker se odlučio da postane urednik još jednog web portala sa masom zaposlenih novinara koji pokušava da bude profitabilan. I neminovno, sada osipa kredibilitet šerujući te dosadne portalske vesti i “senzacije” svojim fanovima koji su navikli na čist kvalitet i nešto mnogo prefinjenije od toga. Iskreno se nadam da će Amitz bataliti taj posao, jer je ono što je pre toga radio za deset klasa iznad. Mogao bi ovo da shvati kao moje “otvoreno pismo njemu”, jer je i on meni pisao nešto slično :)
Kad kažem “Stanija” mislim na…
“Stanija” je u tekstu naravno metafora za sve senzacionalne vesti, dramatične naslove koji te nateraju da klikneš a onda shvatiš da to baš i nije tako senzacionalno kao u naslovu.
Evo nekoliko primera koje sam za samo 5 minuta našao baš na portalu NADLANU.COM:
BILJANA SRBLJANOVIĆ NIJE PISALA “OTVORENA VRATA”?
Kada se klikne na tekst čitalac ustvari shvati da je Biljana pisala 12 od 34 epizode “Otvorenih vrata”, dakle pisala je jedan deo serije. Naravno, niko živi ne bi kliknuo na dosadan, nesenzacionalistički naslov “Biljana Srbljanović pisala samo jedan deo Otvorenih Vrata”
MARIJA KARAN POSTALA PLEMKINJA U HRVATSKOJ
Kada se klikne, otvori se vest da je Marija Karan dobila ulogu plemkinje u hrvatskoj seriji “Larin izbor”. Klasičan primer “navlakuše na klik”
SEKS DIJETA PEVAČICE ADEL
Svako će da klikne jer očekuje bog zna šta, a onda opet izduvani balon. Pevačica Adel je izjavila: “Išla bih na dijetu jedino ako bi to popravilo moj seksualni život, a za sad nemam potrebe za tim”. No, jedan klik je jedan klik.
Zaključak
Ne može se bez “Stanije”. Čak i Huffington Post, najpoznatiji web-only news portal na svetu (bez papirnog dede koji ga izdržava) pribegava ovim forama za provokaciju na klik, tabloidnim naslovima i slično. A on se smatra za nešto što čitaju intelektualci. I opet, čak i tako, stalno imaju problema sa zaradom.
“Besplatne informacije” su jedna utopija, pokušaj nekakvog komunizma usred kapitalizma. Običnim ljudima možda to zvuči lepo kao ideja, ali realnost je da je upravo taj koncept saterao sve web portale u ćošak, tako da nemaju izbora osim da plasiraju i veliki broj niskokvalitetnih vesti ako žele da opstanu. Dok se ljudi ne budu navikli da plaćaju za vesti koje čitaju, Internet vesti će morati da budu prožete kičom i senzacijama da bi mogle da ostanu besplatne. Ako neko sedi u fotelji i uživa u blagodeti besplatnih novina, nema nikakvo pravo da portale optužuje što objavljuju i šund i tabloidne vesti.
Zamislite da se preko noći svet izmeni toliko da postane normalno da se šišanje ne plaća. Da postane normalno da uđeš kod frizera, sedneš, on te ošiša, ti ustaneš i odeš. U takvom svetu, frizeri bi počeli da se snalaze tako što bi vam tokom šišanja nudili i prodavali razne šampone, preparate, a oko vas bi sve vreme bili ogromni ekrani sa reklamama. Zamislite sad da mušterije počnu da negoduju “Jao, kod onog frizera stalno mi uvaljuju neke preparate, i one reklame su preglasne i kičaste”. Ma je li?? A da li ti prijatelju plaćaš to šišanje?
Dok se ne bude smislio neki način da se čitanje vesti naplaćuje, ova situacija se neće promeniti. Računica jednostavno ne postoji.
37 Responses
Isto kao sto nitko nece na ovako dobar tekst, koji objasnjava sve to ostaviti komentar :) Odlican tekst.
Btw, link za njega sam dobila od prijeteljice ( skriveno) na chatu :)))
Konačno jednom da se slažem sa tvojim tekstom od početka do kraja. S tim što imam mali dodatak, mislim da će rešenja ipak biti, kada se pronađe poslovni model, pošto ovaj ne može da funckioniše, očito je. Pisala sam nedavno o tome, s tim što sam stavila fokus na to šta je medije delom “nateralo” da se tako ponašaju http://piskaralo.com/2012/10/prilagodavanje-konceptu-deljenja-kako-su-drustveni-mediji-krivoi-za-tabloidizaciju-medija/.
Odlično si objasnio, bravo!
Naravno da si u pravu, ali i kod nabijanja Stanije gde god se stigne treba da postoji mera, da Stanije bude onoliko koliko je neophodno da bi posao bio profitabilan. Takođe, i kod zidanja senzacionalističkih naslova treba da postoji mera. Da senzacionalizam ne prelazi u bezobrazluk i degutantnost.
Primetio sam nešto što recimo Telegraf.rs radi, verovatno su primetili mnogi, mada nisam siguran u krajnji cilj ovoga: Naime Telegraf članak prvo objavi pod jednim (do krajnje granice eksplicitnim naslovom) kako bi FB povukao taj naslov. Odmah zatim se naslov edituje u koliko toliko prihvatljiviji kako na sajtu ne bi baš takva ogavština stajala. Evo samo jedan primer, mada nije teško naći još 100 jer im je takva uređivačka politika, nije izuzetak. Dakle: http://www.telegraf.rs/vesti/426738-horor-silovanje-gurnuo-joj-ruku-pola-metra-u-utrobu-i-izvukao-creva
Naslov iz linka: HOROR SILOVANJE: Gurnuo joj ruku pola metra u utrobu i izvukao creva
Naslov na sajtu: HOROR SILOVANJE U SPLITU: Gurnuo joj ruku do lakta u anus!
Primeti se da je kod naslova na sajtu eksplicit umanjen ili je bar to bio pokušaj.
Eto, nisam siguran zbog čega tačno se to radi, ali eto… možda ti znaš.
Uz to “otvoreno pismo” Amitzu, trebalo je da mu ponudis da ga izdrzavas, eto racunice.
Mada se u principu slazem za rasipanje kredibiliteta.
Sve ostalo je old news.
Nazalost, ovakvo stanje ce biti sve dok firme koje “izdrzavaju” te portale kupujuci kod njih prostor za oglasavanje ne nauce da postoji i nesto sto se zove “performance-based marketing”. Sta vredi i 100k prikaza banera, ako niko ne klikne na njega i ne ode da kupi to sto baner reklamira (osim ako je baner tu samo zbog brendiranja).
Mene od citalackih navika prosecnog srbina sa internet konekcijom mnogo vise cudi da velike, ozbiljne firme bacaju brdo para na tako nesto, kad se, barem kad je o internet oglasavanju rec, vrlo lako da izracunati ROI.
Sve dok je takvih strucnjaka i firmi koje su spremne da bacaju pare na marketing od koga manje-vise nece imati neku zaradu, portali ce nastaviti sa tabloidizacijom, a ono malo sajtova koji i imaju nesto pametno da ponude ce jedva prezivljavati.
Ne znam odakle ti ideja da Huff Post citaju “intelektualci”. Pre bih rekao intelektualci wannabe…
I kao sto je Aleksandar vec naveo u komentaru iznad mog, cim ti platis coveku da pise onako kao sto je do sada, eto ti njega nazad na svom blogu.
Pozdrav!
A portal Mondo? Oni su ostali dosledni, šta mislite?
Na zalost sve je tacno od pocetka do kraja. Ja cesto pokusavam da ne citam te tekstove tipa “paukove mreze”, ali je u stvarnosti gotovo nemoguce izbeci da se ne klikne na neku takvu vest.
Obicno pomislim – ajde da vidim ovu glupost, budalastinu, da se malo nasmejem, zabavim, da uhvatim dah pre no sto pocnem da citam ozbiljne vesti, zbog kojih se celog dana osecam lose – kao da zivim u drustvu gde nema nikakve nade da ce na bilo kom planu da se desi nesto bolje, ni u bliskoj ni u dalekoj buducnosti.
I da. Ne treba osudjivati novinare. Konacno znamo da oni to jednostavno “moraju da rade” da bi preziveli, jer ako zele da se bave svojim poslom onako kako nalazu pravila profesije nemaju mnogo sanse da dodju do solidne plate – ako bi pisali kvalitetne tekstove koji su vecini ljudi, nazalost, dosadni i ne bude nikakve emocije. Sad znamo da oni jednostavno moraju da pisu tako kako pisu. Naravno, kao sto neko ovde rece, najvaznije je pronaci meru u tom senzacionalizmu. Meru dobrog ukusa. Granica je tanka, porozna, lako se sklizne u kic, trac, poluistine, ali dobar novinar vremenom nauci da balansira na toj tankoj osetljivoj granici.
Lepo i detaljno objašnjeno, mada mi je još uvek nejasno kako opstaje jedan “Peščanik” koji, ako se ne varam, nema papirnog dedu?
Što se Amitz-a tiče, mislim da mu treba pružiti šansu, čovek je nebrojeno puta dokazao da je u stanju da razmišlja out of box, možda će baš on pronaći formulu koja isključuje Staniju a donosi profit :)
Baš danas smo u firmi imali raspravu na temu da li da na naš portal stavljamo Staniju i Soraju ili ne :)
Odoh ovo da šerujem kolegama! :)
Jedan (jedini) svjetliji primjer na domacem webu je advance.hr. Objavljuju kvalitetne, pravovremene i prilicno provjerene informacije. Do prije par dana jedini nerelevantan baner, istovremeno veoma diskretan, je bio onaj na kome se posjetioca zamolilo da razmisli o donaciji. Sad su i to minimizirali. Zaista za svaku pohvalu.
Po istoj logici bi Željko Mitrović mogao da kaže: ma ne bi ja, ljudi, ovo ovako, nego moram, kada ste vi takvi kada nećete ništa drugo da gledate i slušate!
Bunimo se kada nam prodaju robu (hranu,tehniku, odeću…) koja je isto bofl kao što su i “vesti” sa Stanijom, ali, i oni ljudi “samo pokušavaju da naprave ekonomski održiv model”.
Pa kakvo ćemo društvo postati (ako već nismo) ako svi u svojim branšama budemo pakovali proizvode i usluge takvog “kvaliteta” kao što su sadržaji/vesti o kojima pričaš?!
Osim toga, ne razumem ni te oglašivače ni ljude po agencijama koji ih savetuju da postavljaju banere po takvim sajtovima. U džungli naslova tipa ŠOKANTNO, SENZACIONALNO, HOROR…, u kombinaciji sa golim dupetama i sisama na sve strane (jer sigurno da u vest o Staniji neće staviti njenu sliku gde je obučena od glave do pete), pa ko će primetiti taj baner?!
Bilo bi lepo da nam daš analizu posete tvog teksta koji sadrži reč Stanija (na primer) i nekog koji je kompletno frigidan po pitanju korišćenja takvih tabloidnih elemenata.
Sve što je napisano stoji, a Marini bih na pitanje u vezi sa “Peščanikom” mogao odgovoriti i ja, a suština odgovora se nalazi u tekstu.
Svi autori “Peščanika” tu pišu isključivo iz ljubavi. Jedan te isti tekst koji se nađe na “Peščaniku” je u nekom drugom, štampanom izdanju, objavljen uz honorar. “Peščanik” uživa veliki ugled u regionu i svojevrsna je privilegija pisati tekstove za taj portal, baš kao što su igrači nekada prelazili u Juventus za manju platu, a samim tim im je rasla reputacija i zarađivali su više od sponzora.
Mene daleko više užasava ovo o čemu je Rašo pisao. Stvar je izbora hoću li kliknuti na Staniju ili ne, ali “horor” naslove je bukvalno nemoguće zaobići.
Od tih horor naslova me, kao ekonomistu, još više iritiraju naslovi i skorom smaku svijeta, krahu sistema, propasti svega vidljivog ili nevidljivog, odnosno dramatizovanje i mlaćenje prazne slame. U takvim člancima pojavljuju se “eminentni ekonomski analitičari” za koje niko nikada nije čuo, izbace iz rukava jednu prognozu o smaku svijeta i poslije više nikad ne čujemo za njih.
Shvatam da nešto mora da proda novine, ali postoji li neka granica?
Sustina je u tome da se uz ozbiljne, kvalitetne tekstove objavljuju i vesti koje sluze za privlacenje citaoca, a to su nazalost – sokantni, senzacionalisticki naslovi i slike. Neki citaju i gledaju samo to, ali je velika sansa da onda procitaju i studiozne, odlicne tekstove, koji nisu privlacni u prvi mah. Na neki nacin, to je nacin da se ljudi koje zanimaju samo tabloidne vesti edukuju, da im se priblize drugaciji sadrzaji od onih koje oni traze, da se podigne njihova svest na visi nivo i da postepeno usvajaju jedan drugaciji nacin razmisljanja i vidjenja.
Čak i Huffington Post, najpoznatiji web-only news portal na svetu (bez papirnog dede koji ga izdržava) pribegava ovim forama za provokaciju na klik, tabloidnim naslovima i slično – kazes.
To je potpuno tacno. Izgleda da niko ne zna ili ne primecuje, da nam je takav nacin plasiranja portala dosao sa Zapada, kao i mnoge druge “dobre” stvari. Kad oni uspeju da rese tu bipolarnu situaciju, onda ce valjda i ovde da se zavede red. A do tada. Moracemo da trpimo reklame u vidu gologuzastih i sisatih starleta, raznih tv-sopova, melema za sve i svasta, jeftinije telefoniranje u ovoj ili onoj mrezi… kao i sokantne, senzacionalne vesti koje ce nas navoditi kao projektile na dobre, kvalitetne tekstove.
I da. Ovo poredjenje sa sisanjem, u zakljucku, odlicno objasnjava celu situaciju. Sjajno.
U ovom vrlom, korisnom tekstu se, jednostavno rečeno,
pojednostavljuje problem koji se analizira a teza se podupire nedovoljno tačnim činjenicama. Uzmimo npr. sajt http://www.guardian.co.uk/, nema tamo Stanije ni engleske ni ovdašnje, autori pišu ozbiljne tekstove od politike do pop kulture a itekako su gledani/čitani… Progresivno širenje senzacionalizama obrnuto je proporcionalno sa suštinskom informisanošću prosječnog korisnika interneta…Teza o učinkovitosti (što više) senzacija pogrešna je i, usuđujem se reći, ŠTETNA jer je prosječan čitalac zagušen smećem, novinskim spamovima i političkim spinovima. On, zapravo, SKORO uopšte ne dolazi do PRAVE INFORMACIJE…Zato će, nadam se uskoro, najtraženiji biti portali na kojima neće UOPŠTE biti lažnih naslova i pornografičkog podilaženja najnižim strastima, kao što će, nažalost, biti sve više radikalno ekstremnih sajtova, jednako desničarskih i ljevičarskih koji će pokušavati nasilno (od)riješiti bezizlaznu, POSTINFORMATIVNU zavrzlamu tj. neoliberalno-kapitalističku iluziju stvarnosti koju (pokušavamo da pre)živimo…Vaš tekst je, suštinski, minijaturni pazl u globalnoj slagalici beskompromisne kapitalističke logike koja urušava i Internet, i nas same…
Zarobljenost medija:
http://sveonostoimamdakazem.blogspot.com/2012/11/normal-0-false-false-false-en-us-x-none.html
Разлог зашто не може да се прави нормалан сајт и заради је тај што су Срби плиткопоетична багра коју ништа не занима осим тзв. медијских личности и плитке политике, при томе једва чекају да неког набију на колац. Све док је тако, нит ће бити сајта са пристојним садржајем (људе то не занима), нит ће бити већих плата јер како неко ко чута те глупости може бити урачунњив иоран за посао, при том да створи неку нову вредност и да буде креативан. Прц.
Bez obzira sto vecinu uglavnom zanimaju medijske licnosti i politicka prepucavanja, ko, sta, kako i sa kim, to sluzi kao mamac koji ce coveka odvesti na ozbiljne, sadrzajne tekstove visoke vrednosti. Neki ce i dalje citati samo senzacionalisticke vesti, ali ce jedan deo, bar polovina, verovatno da se osvrnu i na ostale tekstove portala. Tako se citalac posredno navodi na tekstove koji ce podici njegov nivo razmisljanja na jedan visi nivo, nauciti ga da razmislja, da analizira i da ne prihvata svaku vest zdravo za gotovo, nego da proverava na vise sajtova, da li je bas tako kako pise, ili je vest prenaduvana da bi se novine citale.
Toga je inace oduvek bilo, samo sto sada zbog velikog broja informativnih sajtova mora da se pribegava ostirijoj, primitivnijoj, brutalnijoj borbi za prosecnog citaoca, koji je verovatno umoran i sludjen od informativnih bombi, sto moze dati i kontraefekat. Znaci da zaobilazi razne “starlete i arlete” i da trazi nesto mirnije, normalnije, kvalitetnije.
To je ono što i ja pokušavam da objasnim bratu, ali ne prihvata. Kome odgovara lepo i pametno pisanje, neka razmišlja o pisanju. Kome odgovara zarada, neka razmišlja kako da zaradi, a ne koliku vrednost neki članak ima.
Kako je propao R’n’R ?
Odlično objašnjeno, ali to je naš život, sistem, novac. Dok klikovi dolaze, laž im može stati u obraz :-)….nije laž, uljepšavanje istine….Lp
Apsolutno si u pravu. Vesti imaju senzacionalisticke naslove, tekstovi su kratki i suplji, a Stanije su na sve strane.
Od ozbiljnog novinartsva nema nista. Ali to je zakon trzista, sta se trazi, to se i pise.
Istoče, nigde nisi spomenuo Kurir. Mislim da je to the best papirni tabloid koji ima najbombastičnije naslove, a iza tih naslova stoji užasno dosadna vest. E zato nikad ne idem na njihov sajt, a kamoli da kupim novine.
Svaka čast na tekstu,fina analiza,pravi primeri i što je najvažnije pravo rešenje!
prilicno jasno objasnjeno stanje na Webu u Srbiji
Kao i uvek odlican tekst… podsetio me je na moj tekst o estetici u medijima… Ali da li je to sve zaista opravdano profitom? Nisu li mediji (internet u sve vecoj meri danas) odgovorni za oblikovanje jednog drustva?
http://crno-beli-svet.blogspot.com/2010/10/kritika-ukusa.html
Тема је добра, закључци су на месту, али су неке ствари (не)намерно пропуштене. Наиме, постоји један начин како направити профитабилан новинарски сајт који се овде не спомиње, али је опште познат: Спиновање вести како би се остваривали шири политички интереси и људи “преваспитавали” и “информисали” у жељеном правцу. Наравно, такав сајт добија разне донације, рекламе од стране јавних предузећа, државних институција, страних фондова итд…То важи и за писане медије тј “старце”, који су, такође, профитабилни на овом основу, а не на основу продаје самих новина и часописа.
Realno opisano stanje na nasim portalima. Meni je iskreno muka od svih tih “Stanija”, “Soraja” i sl. Na svakom portalu odjekuju vesti tipa, Stanija ovo, Soraja ono… Toliko bombasticnih naslova, a na kraju bude “Tresla se gora, rodio se mis”…
super tekst! istinit i duhovit. milina. odlican primer s besplatnim frizerom. i ja gundjam sto sajtovi postavljaju debilne vesti u vidu Stanije, ali u pravu si – moraju od necega (kliktanja i reklama) da zive. a ljudi naprosto ne zele da citaju (samo) ozbiljne stvari. iako ne podnosim sajt Blica, ako ikad svratim zbog neke vesti, namame me razne gluposti pa klicem i klikcem. ovca. i zato sebi zabranjujem da posecujem taj i slicne sajtove, gubim vreme na besmislice.
Svaka čast na tekstu. Sve u sridu i jednostavno.
Moja iskustva u radu sa medijima su takva da bi najviše novinare mogao optužiti za ovakvo stanje. Novinari treba da zaštite svoju profesiju (na sve načine). Na šta tačno mislim?
1. Novinari su previše udubljeni u pravljenje “portala” ili “novina”. Portal i novine su samo medij putem kojeg se prenosi sadržaj. Novinar treba da proizvodi sadržaj, a ne novinu/portal.
Portali u okruženju se fokusiraju samo na news sadržaj. Prenose dešavanja u tvom gradu/selu i vijesti iz politike. Ne znam za portal (izuzev par satiričnih) koji meni stvarno koristi – čiji je biznis model i brand promise takav da će me naučiti nečemu. Nije da nema tržišta za takve, možemo brzo vidjeti koliko ima pretplata na strane časopise/novine/portale.
Istraživačko novinarstvo, objektivno, neovisno…šta to znači? Je li meni koristi vijest da je taj i taj političar ukrao toliko i toliko, tamam da je najtačnija moguća? Apsolutno ne, jer to niti mogu promjeniti niti je u svom poslu/životu mogu iskoristiti.
2. Biznis modeli kojim se novinari služe su zastarjeli, neinovativni i neodrživi (eroziju cijena i kvaliteta ne smatram održivošću). Jasno je da oni prate pravila igre, koja si odlično objasnio, ali kao što je S. Jobs rekao “ako ti ne odgovaraju pravila igre, promjeni igru”. Nisam vidio ni jedan pokušaj drugačijeg biznis modela u jednom mediju, koji bi pokušao nešto drugačije. Svi po inerciji idu u istom pravcu. Najčešći nastanak novog portala nije to što je neko osmislio novi inovativan pristup, već što se stara ekipa sa jednog portala posvađala pa ovi koji su otpali naprave svoj portal.
2a. Primjer drugačijeg biznis modela se može vidjeti u udruživanju FT, Guardiana, CNNa i još nekoliko medija. Shvatili su da se ne mogu boriti sa trenutnom metrikom (klikovima) i sada prodaju reklamni prostor gdje klijentima garantiraju da će njihove reklame biti pozicionirane pored quality contenta. Također, radi se o medijima za koje se većina sadržaja plaća.
Da dalje ne osipam drvlje i kamenje na novinare, nije ni njima lako. Mislim da je mogući model upravo taj da se napravi regionalni Huffington – blog sa urednikom, za koji ne moraju pisati novinari. Ima dovoljno pametnih ljudi u regionu da mogu popuniti dobar sadržaj – i naravno da im ne bude fokus i misija da se uhljebe, već da imaju viziju promjene okruženja, podizanja standarda i promjena načina razmišljanja. Od starta je potreban drugačiji biznis model i neovisnost o finansiranju od oglašivača (moguće je, ima primjera). Kako? O tome možemo pričati.
Maa bravo sa članak, svaka ti je na mestu. Toliko glupe fore sa naslovima da mi je zao ljudi koji otvaraju te stranice. Jadna manipulacija naroda.
Takvim stvarima oduzimaju narodu vreme, koje bi mozda potrosili trazeci netom ono sto ih stvarno interesuje.
Ali nema veze i dalje ziveo SEO.
Imam vise portala, u pocetku sam pokusao bez Stanije, Soraje i prostakluka….imao sam 500 posjeta dnevno sa veoma jakim stranicama na fejsbuku. Kad sam ubacio to smece od vjesti 25000-35000 posjeta dnevno :o . Kao sto si rekao, matematika je jednostavna. Mene samo zanima ko su ti ljudi koji ulaze na takve objave, zar smo mi toliko kao nacija plikti da nas zanima vjest sa naslovom “Necete vjerovati sta se dogodilo, Soraja se skinula gola i pljuvala Staniju dok je ona dirala Janka po polnom organu”.