Ukoliko ste navršili određen staž, iskustvo, i samopouzdanje u oblasti Internet marketinga, spadate u visoko rizičnu grupu za bolest novog doba koju bih nazvao Startapitis (eng. startup – pokretanje novog biznisa). U pitanju je vrsta opsesivno-kompulsivnog poremećaja koja se manifestuje tako što po ceo dan razmišljate o idejema za nove sajtove, na osnovu događaja koji vam se dešavaju u direktnom okruženju. Da biste dobili pravu sliku kako izgleda ovaj sindrom u praksi, pročitajte kako izgleda jedan uobičajeni dan osobe koja pati od ovog sindroma.
Osam sati ujutru.
Budim se posle noći prepune čudnih snova.
Odlazim do kuhinje da skuvam kafu i zatičem haos koji stoji još od petka. Svi tanjiri raštrkani, a kompletan escajg pliva u masnoj vodi u sudoperi. Uzimam jednu od čaša koja deluje najčistije i sipam Akva Vivu. Razmišljam kako se već mesecima raspitujem kod prijatelja da mi preporuče neku kućnu pomoćnicu, ali niko nema odgovor, svi bezuspešno traže pomoć u kući kao i ja.
U tom trenutku dobijam prvu jutarnju ideju. Napraviti sajt PomocUKuci.rs koji bi okupio sa jedne strane ljude koji traže kućnu pomoćnicu, a sa druge žene koje nude svoje usluge. Na sajtu bi bili komentari i ocene, tako da ljudi mogu da vide koja žena ima dobre preporuke i da po tome biraju koga će da angažuju. Naravno, sve bi morao da nadgleda neko i da lično proveri žene koje se uključuju u sistem, kako ne bi bilo zloupotreba, Odlična ideja, zapisujem je na Google Documents u fajl “Ideje”, ostavljam haos u kuhinji i izlazim napolje.
Žurim na prvi od dva sastanka koje imam tog dana. Na prvi sastanak idem sa dve koleginice u jednu domaću industriju slatkiša za koju radimo viralnu kampanju. Na sastanku smo sat vremena pričali o svemu, a najmanje o poslu. Nakon izlaska sa sastanka moje dve koleginice pričaju:
– “Jao, bože, jesi snimila onu njihovu direktorku marketinga, već treći put otkako se nalazimo ona nosi onaj isti crveni komplet, hahaah!”
U tom trenutku shvatam nešto i dobijam novu ideju. Ja naravno nisam primetio da je ta direktorka obukla triput zaredom isti komplet ali devojke to primećuju. Širom sveta. Hmmm. Hajde da napravimo sajt MyOutfitManager.com , gde možeš da beležiš šta si koji dan obukla na poslu. Onda, ako recimo sutra imaš sastanak sa nekim s kim si imala pre dva meseca, pogledaš šta si tad imala na sebi i obučeš nešto drugo da te posle ne ogovaraju kako nosiš samo jedno isto. Zapisujem tu ideju u telefon, rastajem se od koleginica, i koračam na sledeći sastanak koji je nedaleko odatle.
Na pola puta nešto hladno me bocne po obrazu. Kiša. A ja samo u kratkim rukavima. Prolećno vreme baš ume da varira. Sedam u kafić da popijem espresso dok stane kiša i šaljem poruku da ću kasniti. Dok ispijam kafu rađa se nova ideja. Web servis Kišobran.rs koji će svako jutro da te obaveštava SMS-om, i emailom kakvo će biti vreme tog dana, tako da ljudi znaju da ponesu kišobran čak i ako zaborave da pogledaju vremensku prognozu. Može da te obaveštava i nekoliko puta dnevno, da ti javlja ako će biti lepo vreme za vikend da organizuješ unapred neko putovanje i slično.
“Odlična ideja”, pomišljam u sebi. Otvaram laptop da je zapišem, i otkrivam da sam identičnu ideju već zapisao pre skoro godinu dana. Sve je isto, čak je i adresa domena ista, Kišobran.rs . Hmmm, pa dobro…. u stvari odlično! Ako sam neku ideju dobio čak dva puta znači da je ona baš baš dobra. Zaklapam laptop i idem dalje.
Firma u kojoj imam sledeći sastanak nalazi se u ulici Dr. Milutina Ivkovića. Pojma nemam gde je to, objasnili su mi preko telefona, ali pošto sam bio usred gužve u saobraćaju, ništa ih nisam razumeo. Zaustavljam dve devojke u tom kraju i pitam ih da mi objasne. Jedna od njih mi objašnjava kako da dođem do tamo. Ima neverovatno plavu boju očiju i prirodno plavu kosu. Osmehuje se, jako je simpatična, i želi da priča sa mnom. Dok gledam u nju, razmišljam kako sam pročitao da se predviđa da će svi plavi ljudi nestati sa Zemlje do 2060. godine, zbog prevelike globalizacije i mešanja sa genima tamnoputih ljudi, koji su dominantniji i polako ih potiskuju.
Tada mi pada na pamet sjajna ideja. Treba napraviti globalni dejting sajt, samo za plavuše i plavušane, koji će se zvati SaveTheBlondes.com . “Ne dozvolite da vaša deca gledaju plavuše u enciklopedijama izumrlih životinja zajedno sa dinosaurusima i sabljastim tigrom! Dođite na SaveTheBlondes.com i sačuvajte predivnu rasu plavih ljudi od istrebljenja.” Zamišljam tako neki uvodni tekst na sajtu. Plavuša mi i dalje priča nešto. Zamišljam kako mi dodeljuju Nobelovu nagradu za očuvanje rase svetloputih ljudi, za održiv razvoj, ekologiju i slične ključne reči. Plavuša je prestala da priča, jer primećuje da su mi misli potpuno odlutale i da je ne konstatujem. Zahvaljujujem joj se na objašnjenju i odlazim. Čujem kako dobacuje drugarici “Ili je lud, ili je gej“.
Sastanak na koji sam potom došao bio je toliko zanimljiv i kreativan da čitava dva sata nisam uopšte razmišljao o start-apovima.
Potom sam ušao u auto i krenuo kući. Na mostu – klasična gužva. Pomeram se deset po deset santimetara. Idealna situacija za razmišljanje o start-apovima. Mislim se kako bi mnogi problemi beogradskog saobraćaja bili rešeni kada bi konačno izgradili taj metro, ali naravno, problem je u tome što se metro gradi godinama a svaka vlast radi samo projekte od godinu-dve, kako bi do narednih izbora imali šta da pokažu narodu da su uradili. U tom momentu dobijam novu genijalnu ideju.
Odlazim na Google da vidim koliko košta izgradnja metroa. Za jednu, najvažniju liniju kroz uži centar treba 450 miliona eura. Ok, hajde onda da napravimo sajt IzgradimoMetro.rs, gde se skupi 450.000 ljudi koji će sami da izgrade metro. Ako svako da po hiljadu eura za naredne dve godine, to je 40 eura mesečno, imaćemo metro. Video sam već slične koncepte na zapadu, to zovu “crowdsourcing” . Naći će se Beograđani, dijaspora, svi će tu da se skupe, da piše ko je sve dao lovu, a onda se napravi online glasanje za najboljeg ponuđača na tenderu, narod bira, i narod će sam da izgradi metro. Kad su političari nesposobni, mi ćemo sami. Wow, kako bi to bilo romantično. Već vidim naslov u Blicu: “Socijalizam ponovo u Srbiji – na Internetu!”
U tim trenucima sanjarenja prekida me crveno mahanje palicom. Policija. Da parkiram sa strane. Pretpostavljam da je rutinska kontrola.
“Po novom zakonu o saobraćaju, za vožnju bez svetla tokom dana kazna je pet hiljada”, reče nadležni organ policije ispisujući mi kaznu.
“Prvi put čujem za to.”
“Prvi put čujete? Bilo je na svim televizijama, javljali su svaki dan u poslednjih mesec dana!”
Hteo sam da mu kažem da televizor nisam uključio poslednje dve godine, jer zaboga, na Internetu mogu da biram šta ću da gledam i čitam, a to sigurno neće biti spam saopštenja MUP-a Srbije. Odustao sam od pravdanja jer znam da mi ne bi verovao da postoji čovek koji ne gleda TV, ili bar dnevnik.
Ipak, pet hiljada dinara nije uzaludno potrošeno, jer sam dobio, pretpostavljate već – novu ideju.
VaznaObavestenja.rs . Prijaviš se na ovaj sajt i dobijaš SMS i email kad god se pojavi neka važna promena zakona, saobraćajnih propisa, bilo čega što može da te dovede u neprijatnu situaciju ukoliko nisi obavešten. Prvi korisnik bio bi Voja Koštunica. Ovakvih obaveštenja, manje ili više bitnih, ima bar dva nedeljno. Cena SMS-a toliko i toliko. Ako se prijavi 100.000 ljudi i više, eto ga biznis model.
Dolazim kući, čeprkam nešto, telefoniram, i ležem da spavam.
U snu se vozim metroom prepunim plavuša i plavušana. Sve plavuše su obučene u seksi kostime kućnih pomoćnica. Čujem kako dve od njih pričaju da ima neki sajt koji pamti šta si kad obukla, tako da ne može da se desi da obučeš isti kostim dva puta pred istim ljudima. Na SMS mi stiže obaveštenje da od sutra stupa na snagu novi zakon po kome svi automobili moraju da budu žute boje, a zatim još jedan SMS u kome piše da će ceo dan biti sunčano vreme. Počinje kiša, usred metroa.
Osam sati ujutru.
Budim se posle noći prepune čudnih snova.
Odlazim do WC-a i razmišljam kako bi bilo dobro imati blog o dizajnu enterijera kupatila…
********************************************
P.S. 1 Ako uzmete neku od ovih ideja iz teksta, očekujem 10 (deset) posto.
P.S. 2 Svi mi imamo dobre ideje. Bitna je realizacija.
P.S 3 Dopao vam se tekst? Šerujte.
62 Responses
Samo jos da nadjes Realizatora i Analiticara!
pozdrav Dizniju ;)
Patim od startapitisa vec neko vreme i najvecu dilemu imam oko toga da li startapati nekoliko stvari istovremeno ili uneti sav fokus, energiju i sredstva u jedan projekat. Iako mi deluje da je ovo drugo pametnije vodim se prvim, ne ide mi u prilog ni sto sam uber-tvrdoglav. :)
E sad nam fali jedna mreža za razmenu i ocenjivanje izvodljivosti startup ideja i sakupljanje tima za njihovu realizaciju. Hm, cek da zapisem ovo :)
Ako uspem da realizujem neku od tvojih ideja, dobićeš bar 15%, zbog dobrog teksta koji si napisao. :)
Dodao bih da ukoliko se setiš neke “revolucionarne” ideje, pre nego što kreneš u realizaciju, pogledaš da li je još neko bio “revolucionaran”. Sećam se situacije kada mi je drugar ispričao za njegovu “kreativnu” ideju (“niko još ovo nije smislio bla bla bla”), pa sam mu nabrojao bar 5 kompanija koje to rade. :)
hahhahaa odličan tekst … čista komedija,,,ali da dosta nas ima dobre ideje al fakat ih treba realizirati ..a to je najteže…
p.s Spasimo plavuše hahaha
Каква случајност – pomocukuci.rs је већ регистрован, и то пре недељу дана ;-)
@Draganita Što se tiče ocjenjivanja izvodljivosti startup ideja tu se po principu Lean Startup-a koristi tzv. MVP metoda (Minimum Viable Product). Znači izađeš u javnost sa nekom idejom, možda samo sa konceptima, sa jednim dijelom produkta za koji naravno ne bi trebao potrošiti prevelike novce (tj. vrijeme, ali vrijeme = novac) i vidjet kolko je stvar isplativa i šta ljudi kažu.
Preporučam googlanje “Lean Startup” i “Minimum Viable Product”.
Inače da bio bi fora neki network za diskusiju o startup idejama, ali nekad možda i treba poslušati samog sebe iako svi ostali govore da ideja nevalja.
Kišobran.rs = http://umbrellatoday.com/
Odlican text, kao i uvek.
Mislim da je vreme za godisnji odmor & bekstvo od racunara/telefona/plastike :)
Odličan tekst. Klasičan primer da onaj ko ima problem, najviše je i zainteresovan da ga reši. Samo je potrebno da mu sve to stvara malo veći problem u životu. U suprotnom biće kao u onoj priči o psu koji je stenjao u snu, dok je leležao na verandi, na dasci iz koje je virio ekser. Kada su se pitali zbog čega se ne pomera sa tog eksera, zaključili su da ga taj ekser žulja, ali ne toliko da bi se pomerio. :)
Sjajno! Odličan tekst! Bravo! Nasmijao sam se od srca :)
Ja imam ideju za “48 sati startup”
Naci nekog jednako dokonog, zakucati se sa idejom 6 dana po 8 sati… i sta ispadne od toga prodati/nastaviti/obrisati/arhivirati.
Ako nista, barem bi se ispraznila glava od “milionskih poduhvata”.
Hvala ti na opisu stanja u kome sam poslednjih par godina :)
Odlican tekst. Svi bi trebali da procitaju ovo. Ziva istina. Bitna je realizacija. Bitno je posvetiti se realizaciji ideje. Nasi ljudi misle da se mogu lako obogatiti tako sto ce realizovati ideju u slobodno vrijeme… Tesko, jako tesko, jedino ako se covjek posveti sto posto moze da se uspije, ali onda zaista moze…
@Benjamin Alijagić – zapravo najbolje su upravo one ideje za koje SVI KAŽU da ne valjaju. Ideje koje na prvi pogled (svima) izgledaju kao dobre ideje – najbolje je odmah zaboraviti…
Da, interesantna bolest :) Interesantno je da nikada nisam bolovao od nje zbog toga što sam veoma brzo shvatao šta bi bilo potrebno da se ideja i sprovede u delo.
Posle tog perioda već su počeli drugi da me pitaju šta mislim o njihovim idejama (uključujući i studente, koji to moraju da rade) – u ovim slučajevima, stvar je jasna – zašto bih preuzeo ideju drugoga, kada ništa nisam radio ni po pitanju svojih ideja.
Ipak, trebalo mi je 11 godina da dođem do ideje koja mi je bila toliko bliska i važna, da od toga napravim projekat koji će uskoro napuniti prvu godinu ;)
Ha, ha dobar text, slatko sam se nasmejao. Da ponekad i sebe uhvatim kako razmisljam o istom.
Vecina tih ideja ostane po strani, kada shvatim koliko je potrebno planiranja i vremena i koliko je stvari potrebno sagledati u realizaciji da ideje postanu uspesne.
e sada pomnožiš svaku ideju sa oko 300.000€ koliko je potrebno za uspešan Internet biznis (od koga se očekuje da bude profitabilan u nekih 2-3 godine) i tadaaaa :))
Fine su ideje, pogotovo ovaj “crowdsourcing”…moglo bi da upali možda, ali samo u nekoj lokalnoj zajednici…ipak Srbija već ima bobsled tim :)
Bino je da se u jednom momentu shvati da vecina ideja izgleda sjajno dok su samo ideje. Kada se sagleda koliko je vremena i energije potrebno za njenu realizaciju, pri tom su sanse da bude i profitabilna uglavnom male, onda se lakse odustane od svega. Obicno ljudi koju pate od “sindroma bujice ideja”, gde jedna ideja sustize drugu, dok se sledeca vec radja, nemogu da se skoncentrisu na bilo sta, jer im neprekidna bujica ideja trosi silnu energiju i ometa pravilan misaoni tok. Najbolje prolaze oni koji vrlo brzo shvate sta je sve potrebno da se neka ideja sprovede u delo – oni nikad ne zapadaju u ovo stanje. Ponekad je uzrok tome velika emotivna praznina u zivotu, pa se covek onda brani od spoznaje takvog stanja – bujicom ideja. Tako nema vremena da misli o sebi i zivotu koji vodi, a kojim nije zadovoljan.
Istoce, ti si genije.
Drago mi je što se Istok aktivirao i sve češće deli svoje znanje sa nama ostalima
1. nisam imao LOL dugo vremena ispred kompa. save the blondes čoveče. marvelous :))
2. nisi morao da staviš p.s. 2 jer je više nego očigledno da se malo smeljujiš :)
E imam potrebu da ostavim još jedan komentar da ti se zahvalim na tekstu
ne zameri :))
SaveTheBlondes.com je registrovan. Dobro je. Eto nade za plavuše.
Bravo! Porastao si za ovih 10 godina koliko se nismo videli…mislim da je za neki dan jubilej…hm…YuBiLeji.rs…arghhh!
sad mi pada na pamet… da napravim sajt http://www.startapitis.com gde cem svi koji boluju od startapitisa da postavljaju svoje ideje i razrađene koncepte, zasticene naravno, i da ih onda prodajemo zainteresovanim realizatorima. meni ide procenat od svake pogodbe :)
Odlican tekst!
Samo treba da se uortacis s nekim ko je dobar izvrsilac, ali mu ideje nisu jaca strana (a pozeljno je da to bude emotivni partner, kum, rodjak) i eto :))
Samo jedna od 64 ideje uspe, ameri izračunali.
Imam pun blokčić ideja i offline i online, a ko zna koliko ih nikad nije zapisano. Ipak bez realizacije ne vrede mnogo, bar materijalno, iako pružaju ipak neku ličnu satisfakciju onome ko ih smišlja.
Baš si me lepo nasmejao, pozdrav!
IGZBZS – Ako zaista misliš da ti treba $300 000 ili bilo koja cifra preko $100 da bi započeo uspešan online biznis, onda ili ne znaš baš toliko o online biznisima koliko misliš da znaš, ili ne razmišljaš kreativno. Ne treba ti ni dinar više nego koliko ti treba za hosting i domen – a ako napraviš besplatan blog – onda ti ne treba ni toliko…
placam TROSTRUKU CENU po satu da gledam kako mi MUSKARAC sredjuje gajbu! dajem dobre preporuke :)
@stefan
očigledno da nismo na istoj talasnoj dužini…besplatan blog baš i nije neki Internet biznis…jer mu je jedini profitni potencijal Adsense i poneki baner ako ima veliku posetu…ja sam pre svega mislio na ozbiljan internet biznis, koji zahteva bar 5-6 zaposlenih i koji skoro da nema šanse da bude profitabilan u prve 2-3 godine rada(Srbija)…da, veoma je lako kupiti domen i postaviti sajt, ali gde je tu marketing, tekući troškovi, plate zaposlenih…
a cifra koju sam stavio je jednostavna…toliko otprilike Limundo otprilike ulaže u novi sajt za kupovinu, ovi što vrte reklame za IQ test svuda po Internetu, toliko verovatno košta i investicija Blica u nonstopshop.rs i tsl.
naravno, sve ovo ne mora biti neophodno ako postoji nekoliko ultratalentovanih klinaca koji su spremni da ulože svoje kompletno slobodno vreme zarad nekog cilja da će za par godina napraviti nešto što će zarađivati velike pare (recimo oko 300.000E godišnje :) ). Biznis je biznis, a Internet je samo sredstvo za njegovu realizaciju…kod pokretanja Internet biznisa takođe je potreban biznis plan, dobre ideje i puno, puno rada…
u svakom slučaju tekst je zabavan i podstiče na kreativno razmišljanje što mu je i bila svrha :)
Evo npr. jednog lika koji je uspeo da postane popuaran na Internetu, a koristi viralni model promocije…(nešto poput onog lika što uči ljude srpskom jeziku, ali malo bolje po mom mišljenju)
http://www.youtube.com/user/RayWilliamJohnson
opet, on je ograničen na Youtube reklame i tsl., ali mu se verovatno smeši lepa karijera ako postane poznat…
Kratak rezime…tipovi sajtova koji zarađuju na Internetu:
– sajtovi koji prodaju usluge
– sajtovi koji prodaju proizvode
– preprodaja proizvoda (affiliate)
– kupovina franšize nekog uspešnog onlajn biznisa iz inostranstva
– sajtovi za onlajn investiranje (tipa betfair.com)
– onlajn anketiranja
– onlajn aukcije
– visokoposećeni sajtovi iz raznih oblasti (mada visoka posećenost nije jednako visok profit)
– …
verovatno ih ima još, ali mi je ovo palo na pamet u početku…
@IGZBZ
Stefan je u pravu… tek će ti se otvoriti horizonti kad saznaš šta sve postoji… ima Internet biznisa (i poznajem lično vlasnike) u koji je uloženo 20 dolara za domen i hosting, koji su kasnije sve finansirali samo od zarade, i koji danas zarađuju po nekoliko desetina hiljada dolara mesečno sa par zaposlenih. Mislim da je to biznis. :)
Što se tiče cifre od 300.000 eura koja je potrebna za pokretanje uspešnog Internet biznisa, potpuno podržavam tu bajku. Što više ljudi poveruje u tu bajku, manje ljudi će imati samopouzdanja da krenu u Internet biznis, a onda ostaje više mesta za nas koji znamo tajne :)
Pozdrav :)
Erm, poodmakli stadijum kod mene, preko nekoliko stranica u Moleskine-u, koji stalno nosim sa sobom, popunjenih.
Prvi simptomi su se pojavili relativno davno pre jedno 6-7 godina.
Btw, relativno skoro sam razgovarao sa svojim prijateljem koji mi je objasnio jedan fenomen koji je relativno nepoznat ljudima koji pate od startapitisa. Svi pacijenti ove bolesti imaju težnju da svoju ideju podele sa drugima. Međutim, oni deo svoje energije umesto u razvoj ideje daju ljudima od kojih traže mišljejne i podršku. Ti ljudi postaju energetski vampiri, uglavnom nesvesno, i bukvalno popiju svu tu energiju koju smo imali na samom početku. Rezultat – ako nismo baš zagrejani za ideju – ona propadne, jer posle 5 takvih raspadanja energije, ti počneš da misliš da ti ideja i nije neka.
Kod tvojih koncepata je dobro to što svi oni imaju svrhu, imaju vrednost za posetioca, nisu orijentisani primarno na converziju i povrat investicije. To je ono što ljudi zaboravljaju da je web servis prvenstveno a da zarada dolazi posle. Google na primer je napravljen da bi se unapredilo pretraživanje Interneta, nije napravljen pretraživač da bi se posle prodavale targeted reklame.
aj pozdrav
sjajan post!
ja sam na putu do posla, dok sam shetao ulicama od sarajevske do dubrovacke, smisljao heavy-metal pesme koje sam odmah posle posla stavljao na elektrichnu gitaru i snimao :D
verovatno bi ovo moglo da se stavi na neki sajt tipa
naputudoposla.rs
gde ce ljudi kachiti svoje misli/ideje koje dobijaju na putu do posla :P
ali kao shto si rekao, mozda je najbitnija realizacija.
offtopic: mene su zaustavili u poslednjih pet dana 2 puta zbog svetla, kazna je 3 hiljade, ali ni jednom mi nisu naplatili (samo opomena)
@Ivan. I ovi sto pate od startapitisa, imaju teznju da svoje ideje podele sa drugima. “Oni deo svoje energije umesto u razvoj ideje daju ljudima od kojih traže mišljejne i podršku.” Vrlo cesto svaku ideju koja im se duze zadrzi u svesti plasiraju odmah drugima, cesto nepromisljeno, pa im se zato desava da dobre ideje “uzme neko drugi i realizuje”, dok su oni zauzeti hvatanjem svojih novih ideja, koje naviru stalno, stalno … tako da postaju neuhvatljive za realizaciju, jer uvek sledi neka nova, koja se cini bolja, efektnija, isplativija itd.
Ta bujica ideja trosi veliku kolicinu energije, ne ostaje dovoljno energije za koncentraciju na jednu ili nekoliko ideja, koje se mogu realizovati. Oni cesto zapocinju realizaciju vise ideja u isto vreme, razvijajuci svaku ponaosob, sto remeti inace nisku koncentraciju i rasprsuje ostatak energije – onaj, koji se nije utrosio u hvatanju bujice ideja. Tako da kao krajnji ishod imamo nemogucnost koncentracije na bilo sta i nedostatak energije za osnovne zivotne aktivnosti i elementarnu komunikaciju sa sobom i sa svetom.
@istok
”
Stefan je u pravu… tek će ti se otvoriti horizonti kad saznaš šta sve postoji… ima Internet biznisa (i poznajem lično vlasnike) u koji je uloženo 20 dolara za domen i hosting, koji su kasnije sve finansirali samo od zarade, i koji danas zarađuju po nekoliko desetina hiljada dolara mesečno sa par zaposlenih.
”
Ima jedan iz Gacke, umro od deljenja, volimo da se nasalimo u drustvu kada igramo karte , a gubitnik stalno deli… :) jedino sto tog iz Gacke ja ne poznajem licno…
moze li malo vise primera koji su to biznisi? da li ih ima u Srbiji? ja sam rekao odakle potice moje misljenje za cifru od 300.000eura…jedino ko je uradio malo vise po mom misljenju je Infostud, ali mislim da su oni samo imali srece da pocnu dok jos niko nije ni razmisljao o tome…o nekim drugim profitabilnim Internet biznisima iz Srbije bas i nisam cuo?
@igzbz
Zašto ograničavaš samog sebe na srpsko tržište? Ima ljudi koji rade nešto za globalno tržište a sede u Srbiji.
Sjajno, sjajno, sjajno!
Sjajan tekst, duhovit, tacan. Inace, jednu od ideja sam realizovala veoma uspesno. Svu energiju i celokupan zivot sam podredila njenoj realizaciji. Sledeca ce sacekati…
Kada offline saznaš za ovaj tekst to znači da je tekst stvarno zanimljiv i kvalitetan. Ladno sam ga propustio online.
Odličan tekst!
Znaci extra tekst, bas se dobro zabavih citajuci, a to je bas nesto retko ovih dana, elem nadjoh ovaj sajt preko
http://www.1stwebdesigner.com/inspiration/creative-textured-websites/
tako da hm hm (kasljucam zapravo) svaka cast! :-D
go for!
sjajan clanak ;)) respect i pozdrav iz Zagreba….
znaci, mislim da je krajnje vreme da se bacim u vezbanje joomle ili necegh slicnog za pravljenje sajtova :)
sjajno, nasmejah se prijatno u sred sezone ucenja u poslednjem trenutku :)
zz
Ti si Nušić modernog doba, moja poklon startup ideja tebi bi bila da za neku godinu kada sakupiš dovoljno dobrih tekstova odštampaš knjigu, verujem da bi se isplatila.
hoču maliperica.com ! :)
i ko je oprao tanjire?
Ja na sličan način dolazim do inspiracije za pisanje ;)
Odlican tekst! :)
Odlican tekst :)))
…a onoga momenta kada dodje ideja odlazis na Google Insights ili Google Trends, Keyword Tool… i slicne alate da ispitas da li ideja ima svoju buducnost :)
Odličan tekst!
Istinski sam uživala!
Iako se ne poznajemo znam da znaš da se tekst dopao svima koji su ga pročitali, znam i ja. Takođe znam da većina nije ni prokomentarisala niti šerovala. Komentarišem eto onako, čisto da se oglasim i dam ti podršku koju bez obzira na tvoju uspešnost imaš potrebu da primiš a šerujem jer želim da priuštim par minuta užitka svojim prijateljima, onima koji će se usuditi da pročitaju ono što postavljam! I tako, samo napred Istoče ;)
Sjajno, sjajno! Kako sam se samo prepoznaoo. I ja odavno bolujem od startapitisa, mada moje ideje nisu bile toliko zanimljive kao tvoje. A bilo ih raznih. I skoro za svaku sam kupio domen koji je propao posle godinu dana :-) Uglavnom, čini mi se da do sada nisam uspeo da dobijem neku primenljivu, originalnu ideju koju niko živi već nije sproveo u delo. Zato sam i počeo sa nečim što postoji u svetu, ali ne i kod nas.
Jako dobro napisan tekst. Također sam uživao čitajući ga. Tema je pomalo neobična da se pomoču stripa obajsni bolest savremenog web profesionalca. Na kraju moram reći da vam je to I uspjelo. Čestitam vam na tome.