Dobili ste zadatak da vodite Fejsbuk fan stranicu za određenu firmu. Potrebno je da smislite šta ćete da postavljate, tako da ljudima to bude zanimljivo, i da budu zaista oduševljeni. Kako to izvesti?  Kako da budemo jedna od onih retkih stranica koju će ljudi pokazivati drugarima uz reči “pogledaj ove careve, koliko im je dobra stranica!”

Ovo je verovatno najveći problem sa kojim se ljudi iz marketinga suočavaju danas. Angažuju se agencije koje obećavaju svašta, pokušava se sve, ali stranica i dalje ostaje dosadna i beživotna.

Ako me pratite na Fejsbuku, onda ste verovatno primetili da je kod mene uvek velika aktivnost i živost. U ovom tekstu ću vam dati razne recepte i tajne koje sam tokom godina shvatio posmatrajući ljude i njihove reakcije. Ne samo kako da imate lajkove, već da napravite stranicu koju će ljudi voleti, i željno iščekivati svaki vaš post.

Na osnovu ovih principa kreirao sam koncept Fejsbuk stranice za razne domaće brendove, i uvek je to dalo odlične rezultate. Takođe, ovi principi se mogu primeniti i na ostale mreže – Instagram, Tviter i tako dalje.

Većina saveta koje ćete naći online su skoro beskorisni

Na prvi pogled, deluje da o tome ima bezbroj blog postova, tekstova i knjiga na engleskom jeziku, ali nažalost, uglavnom su beskorisni. Većina tih tekstova deluju korisno na prvi pogled, ali kad ih pročitate shvatate da ti tekstovi govore uglavnom o alatima. To su uglavnom logističko-organizacione teme i tehničke stvari poput:

– napravite plan, definišite šta ćete i kada da postavljate

– koristite ovaj ili onaj softver za automatsko postavljanje ovoga ili onoga

– pratite statistiku i pravite izveštaje

– dimenzije slika moraju da vam budu tačno 1234 x 5678 piksela

Verujte mi – svi ovi tekstovi su beskorisni. Samo vam daju lažnu nadu da će vam to nešto pomoći, a u praksi ne pomaže skoro ništa. Nijedan od ovih tekstova ne rešava glavni problem: sadržaj.

Ako imate dobro organizovano sranje, to je i dalje sranje. I dalje je jednako nezanimljivo i niko neće lajkovati, bez obzira što ste ga postavili u dogovoreno vreme i poslali report klijentu. Pravo pitanje je: kako da ljudi imaju osmeh na licu kada vide to što postavimo?  U tome neće pomoći nikakav softver, alat, plan, organizacija, statistika.

To je kao da ste otvorili tekst pod nazivom “Kako da budete dobar pisac”, a onda tu pišu saveti poput: “Dobro naoštrite olovku pre pisanja”, “koristite papir A4 formata”, i tako dalje.  Alati, alati, alati….

U ovom tekstu fokus će biti na sadržaju, a ne na alatima, jer vidim da je to ljudima glavni problem.

Dakle, šta da postavljamo na stranicu tako da ljudima izmamimo osmeh?

“Smešne slike” nisu rešenje

Na Fejsbuku je puno stranica malih firmi koje ovo rade na pogrešan način: odu na Google i ukucaju “smešne slike”, ili zaprate druge stranice koje objavljuju “smešne slike”, i odatle preuzimaju slike koje stavljaju kod sebe. Ili, prave patetične postere sa citatima. Narod se smeje, plače, lajkuje, i stranica skuplja te patetične lajkove.

Zbog čega ovo nije dobra ideja?

Pre svega, ovo srozava naš brend. Izjednačava nas sa hiljadama amaterskih stranica koje to isto rade. Čak i ako prikupimo 100,000 lajkova na ovaj način, to nije dobro, jer smo se ponizili zarad nekakvih lajkova. Kakvu poruku šaljemo ovakvim stvarima? Apatija, patetika, depresija.

Drugo, na ovaj način ne dobijamo lajkove ljudi koji su potencijalno zainteresovani za naš proizvod, već neke potpuno slučajne ljude, kojima se svideo majmun koji čačka nos ili pijani Rus koji pada sa klupe. Ti lajkovi moraju biti bar nekako povezani sa nama.

Dakle, ovo nije način. Hajde da budemo malo pametniji od toga. Uzećemo za primer jedan poznati domaći brend.

Primer: “Bakina Tajna”

Recimo da počinjemo da vodimo stranicu za brend “Bakina Tajna” (nemam nikakve veze sa njima, ovo je samo fiktivan primer). Za one koji ne znaju, to je poznati brend koji proizvodi “domaću zimnicu” – pekmeze, ajvare, domaće sokove, sa idejom da receptura i ukus budu “kao kod bake” a ne industrijski.

Šta je to što bi uradila klasična agencija sa svojim agencijskim pristupom? Pre svega, agencije se oslanjaju na to što imaju dizajnera i fotografa pa mogu da naprave da stvari izgledaju lepše.

Ponedeljak: Postavljaju lepu sliku ajvara i prženica na drvenoj dasci, uz rečenicu “Početak radne nedelje uz vaš omiljeni ajvar”

Sreda popodne: Lepa slika palačinki, pored njih teglica “Bakina tajna” pekmeza i rečenica “Vreme je za palačinke sa pravim domaćim pekmezom!”

Petak ujutru: Umetnička fotka tamnog soka od kupine u nekom hipsterskom okruženju i rečenica “Jutarnja doza prirode uz bakin sok od kupine”

I tako dalje…

Sve je ovo ok, ali nije “wow”. Kad kažem da je ok, to znači da neko može da otvori stranicu i kaže “Ok je ovo, korektno”. I agencija radi svoj posao, ne može se reći da nisu profesionalni. Ipak je to daleko iznad “Džes’te ba raja” stranice.

Ali, sa strane prosečnog posetioca Fejsbuka, koja je reakcija dok razgledaju ovakvu stranicu? Rekao bih, ovako nešto:

Emocija koju izazivamo ljudima ovakvim pristupom je poprilično ravna linija. Jeste, lepo je to što radimo. Ali da li će lajkovati našu stranicu? Možda. Tu i tamo neko hoće, tek ponekad. Da li će šerovati nešto od tih naših postova? Ne. Nikad. Jer, to je ipak samo jedna lepo upakovana reklama za pekmez. I dalje je osnovna poruka “kupite naš pekmez”, “jedite naš pekmez”, “mi smo ovde da vam prodamo naš pekmez”.

U ovom slučaju, brend “Bakina tajna” priča samo o sebi, što deluje krajnje narcisoidno. Ne razlikuju se od prosečnog korisnika društvenih mreža, koji se trudi da predstavi sebe kroz fotošopirane selfije, i tako skuplja lajkove.

Sve u svemu, ovim pristupom stranica će da napreduje, ali polako, kilavo i beživotno.

Dave Birss, genije digitalnog marketinga koji je pričao na konferenciji Digital Day u Beogradu 2016, objasnio je tada ovaj fenomen kroz jednu odličnu metaforu:

“To što brendovi postavljaju na Fejsbuk stranicu uglavnom su dosadne gluposti poput “vidite ovu macu, jao što je slatka maca, hoćete da lajkujete ovu macu pored našeg proizvoda?” 

Ako posmatramo društvene mreže kao jedan bazen, oko kojeg sede i leže ljudi na ležaljkama, brendovi kao da sede na ivici bazena, bacaju kamenčiće u vodu, i prave tako lagane kružiće na površini. Da li to primećuju ljudi koji leže oko bazena? Retko ko.

Dave Birss kaže: “Ono što zapravo treba da uradimo, jeste da uzmemo STENU i da je bacimo u bazen. Da isprskamo sve ljude okolo. Da se svi trgnu i ustanu iz učmalosti, da zaista obrate pažnju na nas.”

Dakle, umesto apatije i “jeste lepa je ova maca” komentara, reakcija koju želimo da izazovemo je nešto ovako:

Ok – jasno je kakav efeket želimo da proizvedemo. I sve je to lepo, ali ovo do sada bili su samo primeri kako ne treba raditi. Hajde sada da vidimo šta treba raditi, da dobijemo ovakvu reakciju od ljudi. Daću vam prvo opšti recept, a onda i konkretne primere.

Tajna je u nečemu što bih nazvao “rezoniranje zajedničkih vrednosti”.

Rezoniranje zajedničkih vrednosti

Uzmete parče papira i napišete koje su to vrednosti vašeg brenda. Šta je to što vaš brend promoviše u nekom širem smislu? Ispišite što više termina. Koje su to vrednosti za koje bi određena grupa ljudi ustala i zauzela se?

Tajna je u tome da na Fejsbuku promovišemo neke univerzalne ljudske vrednosti koje su srodne sa našim brendom, a ne naš proizvod. U ovoj jednoj rečenici leži kompletna suština. Mi želimo da upravo te vrednosti probudimo kod ljudi koji u njih veruju, da ih stavimo u fokus, pojačamo.

Naravno, kad kažemo to ovako generalno, mnogima to zvuči kao neka marketinška prodaja magle. Hajde zato odmah da vidimo na konkretnom primeru. Do kraja ovog teksta biće samo primeri, primeri, primeri, i dekonstrukcija tih primera.

Prvo, ovde ću ovde da ispišem koje su to vrednosti brenda “Bakina tajna”. Kad kažemo “vrednosti”, to nisu samo apstraktni pojmovi poput “ljubav”, “priroda” itd, već konkretne rečenice, ubeđenja, stereotipi, narativi koje naš brend promoviše.

Vrednosti i narativi “Bakine tajne”:

“Domaća hrana” – hrana koju neko sprema za članove porodice je kvalitetnija od industrijske, jer domaćica kao motiv ima ljubav, a industrija ima kao motiv profit. Industrija fušari na sastojcima i želi da nas prevari, a član porodice hoće da mi jedemo najbolje.

“Ručni rad” – stvari koje se prave ručno “imaju dušu”, a industrija je bezdušna. Ručni rad ima prelepe greške, industrija je dosadno jednolična, masovna i nije autentična.

“Iskustvo starijih” – Stariji ljudi imaju bezgranično iskustvo, koje se poštuje. Oni sa lakoćom vide rešenja koje mladi ne vide, i njihovi životni saveti su univerzalni bez obzira što nisu moderni.

“Povratak prirodi” – bekstvo iz grada u selo, u planinu ili šumu na odmor, uživanje u tišini i sporosti vremena vangradskog okruženja.

“Tradicionalna kultura” – lepota narodnih običaja, tradicionalnih predmeta i recepata.

“Dobra stara vremena” – nostalgija za vremenom kada industrijska hrana nije bila dominantna kao danas, kada su ljudi kupovali sastojke i od njih pravili hranu za porodicu. U “dobrim stvarim vremenima” sve je bilo kvalitetnije nego danas, hrana se cenila, cenio se svaki komadić, hrana se nije bacala kao danas.

“Detinjstvo” – povratak u detinjstvo, sećanje na ukuse, mirise, priče iz detinjstva.

Mogao bih da pišem još dve strane ovih narativa, ali hajde da se zaustavimo ovde.

Jednom kada imamo definisanu listu ovih vrednosti, određen je pravac naše aktivnosti na Fejsbuku: Tajna je u tome da postavljamo stvari koje promovišu neke od ovih vrednosti, a ne da reklamiramo naše pekmeze. Tako se gradi brend na društvenim mrežama.

Šta to konkretno znači? Hajde da pogledamo nekoliko primera koje sam napravio za potrebe ovog teksta:

Zamislite da ovaj post bustujemo svim ljudima iz Kruševca. Kakva će biti reakcija nekog ko živi u Kruševcu, skroluje Fejsbuk, i među gomilom klasičnih Fejsbuk gluposti pojavi se ovo?

“Hej, ovo je moj grad! Nisam imao pojma za ovo. A ko je ovo postavio? Bakina tajna? Aha, oni beše imaju zimnicu, kao one domaće pekmeze i ajvar… sećam se, probao sam, dobar je ukus… vidi kako je lepa slika… a ova u sredini sa guskom ista moja prababa… pre sto godina, ladno… Kruševac, moj grad… fala bogu, konačno nešto pametno na ovom Fejsbuku… evo Bakina tajno imaš od mene lajk….”

Jednom u pet dana iskopamo neku zanimljivu istorijsku sliku iz nekog grada Srbije, sliku koja jasno promoviše niz vrednosti koje smo definisali. Napišemo interesantnu priču uz tu sliku, koristeći pravila pisanja za web (inverzna piramida, kratki paragrafi itd). I zatim bustujemo taj post ljudima koji žive u tom gradu (ili ga postavimo kao sponsored). Uvek će reakcija biti ista. Ljudi će biti oduševljeni što im je Bakina tajna otkrila nešto lepo i zanimljivo iz starih dana njihovog grada, i mnogi će lajkovati stranicu. Možda će otvoriti stranicu da vide šta još Bakina tajna postavlja, pa će biti još više oduševljeni, nešto će i šerovati i tako dalje.

Kao što vidite, u ovom postu ja nisam pokušavao da reklamiram pekmeze. Nisam napisao “Eto, i ove bake su pravile pekmez po istom receptu kao što mi pravimo danas”. Ne želim da zvučim kao neki iritantan lik koji koristi svaku priliku da govori o sebi i svojim uspesima. Lepo piše gore “Bakina tajna”. To je stranica koja je postavila ovu sliku i to je dovoljno. Pustite ljude da uživaju u ovoj priči i slici, jasno im je da ste je vi postavili. Svako nasilničko ubacivanje našeg pekmeza tamo gde mu nije mesto bilo bi skrnavljenje trenutka.

Dajete ljudima vrednost bez ikakve insinuacije i skrivene namere. Poruka ne sme da bude “dali smo vam nešto vredno, a sad kupite naš pekmez”. Poruka mora biti “Dali smo vam nešto vredno. Tačka. Ne zanima nas da li ćete kupiti naš pekmez, nas zanima samo da vam prenesemo nešto što izražava vrednosti u koje verujemo.” Ljudi koji dele iste vrednosti će biti oduševljeni i voleće vas, zauvek. I kupiće pekmez, baš zato što niste promovisali sam pekmez, već vrednosti iza tog pekmeza.

Sada, kada smo dekonstruisali matriks, hajde da napravimo još nekoliko primera. Recimo, ovako nešto:

Možda ste čuli za čuvenu Fejsbuk stranicu “Humans of New York“, koja prenosi interesantne priče ljudi sa ulice. Zašto onda mi na našoj stranici ne bismo imali “rubriku” koja je nešto poput “Bake iz Srbije” sa njihovim pričama i mudrostima? Primećujete li koliko ovo rezonira sa vrednostima koje smo definisali? I opet, nema nigde pekmeza. Baka Stana nije na kraju rekla “inače, probala sam vaš pekmez i odličan je”. Čak i da je rekla, to nećemo staviti, jer to bi ubilo poentu i lepotu celog koncepta. Nema potrebe, vidi se ko je ovo postavio. Ljudima je jasno da se “Bakina tajna” potrudila da stvori i prenese nešto zaista lepo, nešto što promoviše vrednosti u koje verujemo. Na ovaj način kreiramo nešto mnogo jače od prostih kupaca. Stvaramo jevanđeliste našeg brenda. Ljude koji će pričati o nama, koji će nas promovisati, braniti i voleti.

Hajde malo da se spustimo na zemlju i da vidimo kako bismo mogli da organizujemo ovako nešto? Navedena priča je fiktivna, baka Stana je zapravo slika koju sam skinuo sa stocka. Potrebni su nam realni ljudi.

Najbolji način kod ovakvih stvari jeste da isproduciramo masu materijala unapred, i onda ga polako vremenom izbacujemo na Fejsbuk.

Na primer, angažujemo dobrog novinara i fotografa, objasnimo im šta je zadatak, i pustimo ih da obilaze Srbiju naredne tri nedelje. Oni će se vratiti sa terena sa, recimo, pedeset dobrih priča i fotografija. Imamo, dakle, materijala za narednih godinu dana, ako svake nedelje izbacujemo po jednu ovakvu priču. Ulaganje nije malo, nekoliko hiljada evra. Ali pošto znam na kakve gluposti agencije troše mnogo veće pare, verujte mi da je to ultra jeftino.

Neke priče mogu se snimiti i kao kratak video, 30 sekundi. Zašto da ne, varirajte formu. Imajte samo na umu da obavezno stavite titlove jer većina ljudi na fejsbuku ne želi da uključuje zvuk, pisao sam o ovome ranije.

Izuzetno je bitno da ispoštujete formu i estetiku za društvene mreže, bilo da je to tekst, slika ili video. O svemu tome sam pisao. Ako to što postavljamo nije napravljeno u duhu i formi mreža, onda sve pada u vodu jer emocija neće moći da dopre da ljudi.

Idemo dalje. Hajde da postavimo ovako nešto:

Ovo je jedan specifičan tip postova koji opet promoviše naše vrednosti, kroz reminiscenciju na određene subjekte za koje su te vrednosti vezane. Ako pogledamo listu naših vrednosti, jasno je da možemo iskopati na stotine i stotine ovakvih sećanja koje bude uspomene. “Ručni rad”, “Dobra stara vremena”, “Tradicija”, “Detinjstvo”, samo su neke od naših vrednosti koje se uklapaju u ovaj post.

Kod ovakvih postova, bitno je budete izuzetno emotivni, a ne prosto deskriptivni. To će aktivirati ljudima emocije, pogodiće ih u srce, uključiće se. Pričaće svoja sećanja, šta su radili u ovom prostoru. Neko možda ima sliku dedine šupe pa će je okačiti u komentaru. Neko će ispričti interesantnu priču. Ali je bitno da vi to započnete, da inicirate taj izliv emocija dobrim opisom.

Da sam stavio opis “Šupa sa alatom – deo tradicije našeg seoskog domaćinstva”, kakva bi bila reakcija? Slaba! Kod ovakvih postova ne smete zvučati deskriptivno i novinarski reportažno, samo što više emocija, mirisa, zvukova, ukusa, metafora, i ljudi će nešto od toga prepoznati i uključiti se.

Recepti

Naravno da bi stranica kao što je “Bakina tajna” morala da obajvljuje neke recepte, bar jednom nedeljno. Ali opet, bitno je kakvi recepti i u kojoj formi da budu.

Većina marketinških agencija uradila bi tekstualne recepte koji se stave na Fejsbuk, i priložili bi sliku, skinutu sa stocka.

Hajde da vidimo kako izgleda jedan takav klasičan primer, kako ne treba raditi:

Na prvi pogled, reklo bi se, ovde je sve ok. Palačinke su tradicionalna, domaća poslastica. Dakle, ovo se uklapa u naše vrednosti. Pa šta onda nije u redu?

Problem je što je ova forma dosadna i što ima na hiljade stranica, blogova, sajtova, koji isto ovo rade. Svaka treća domaćica u Srbiji ima svoj blog na kom postavlja ovo isto. Ne mislim na isti recept, već na istu dosadnu formu: ispisani potrebni sastojci, ispisan način pripreme i slika. Da, imaćete ovde neke lajkove, i ponekad neki komentar. Ali, može to mnogo, mnogo bolje.

Godina je 2016. Ako iole pratite dešavanja na Internetu, primetili ste da postoje neke nove forme koje su ljudima danas mnogo interesantnije. Pre svega, VIDEO. Na primer, ono što radi Tasty stranica:

Koliko je ovo efikasno govori podatak da jedan od četiri Fejsbuk korisnika na svetu pogleda bar jedan Tasty video recept mesečno.

Video recepti na društvenim mrežama su izuzetno specifični i razlikuju se od televizijskog formata. Nema kuvara koji nešto priča, sve je iz “first person” perspektive, i kao što sam pisao ranije, može da se ukapira i bez zvuka, što je izuzetno važno.

Šta bi trebalo da uradimo u našem slučaju? Snimimo ovakav klip, koji se uklapa u naše vrednosti. Bolje je da imate ovakav video samo jednom u 30 dana, nego tekstualni recept svaki dan.

Ukoliko želite ovakve videe, sada smo otvorili prvu agenciju u Srbiji koja je specijalizovana za Tasty-like video recepte: FoodiesWithCameras.  Kvalitet videa koje pravimo je identičan kao Tasty. Kontakltirajte nas na tom sajtu za više informacija.

Evo kako bi se radili ovi recepti na primeru “Bakine Tajne”:

Sve treba da bude staro, kao kod bake a opet čisto. Koristimo metalne šerpice sa tufnama. Namerno okrnjene ponegde. Nigde nikakva plastika. Heklani detalji. Što više motiva koji asociraju na staro srpsko domaćinstvo.

Ubacimo neku muziku sa etno srpskim motivima. Na primer, Balkan rumba. Variramo muziku i stilove. U nekom klipu može da bude neka klasika.

Recepti mogu da budu ponekad jednostavni, ponekad neobični, ali opet domaći. Na primer, piletina sa krompirom i pekmezom od šljiva. Ne moramo da forsiramo korišćenje “Bakina tajna” proizvoda u svakom klipu.

Jednostavni, tradicionalni recepti sa tradicionalnim sastojcima. U vremenu kada se svi takmiče ko će imati što više “fensi” recept sa što egzotičnijim sastojcima, mi pružamo povratak jednostavnosti i stvarima koje su pomalo zaboravljene. Ne, kod nas nećete naći kvinoju, tofu sir i bezglutensko brašno. Nemojte se brže-bolje hvatati za poslednje trendove, ukoliko se to ne uklapa u naše vrednosti. Naprotiv, pokažite stav, pokažite da možete imati lepe i moderno snimljene klipove, koji nisu sa “trendy” fitness-wellness sastojcima.

Uvek budite drugačiji od većine

Postoje neki dani kada će svi na Fejsbuku kačiti jednu istu stvar, koja vrlo brzo postaje dosadna i iritantna.

Na primer, recimo da je danas Uskrs. Većina stranica će skinuti sa neta fotografiju korpice sa jajima, i napisaće nešto poput “Svim pravoslavnim vernicima želimo….” itd. Ovo ljude iritira. Oni žele da im Uskrs čestitaju bliski članovi porodice, a ne svaka stranica na Fejsbuku.

Hajde da uradimo nešto drugačije. Zašto ne bismo nekoliko dana ranije izbacili par kratkih video tutorijala (kao Tasty recepti), koji pokazuju kako da se naprave neke kreativna jaja. Na primer, tufnasta:

Pozovemo ljude da nam šalju fotografije šta su uradili. Na dan Uskrsa, izbacimo album sa fotografijama, ljudi koji su pravili jaja po našim tutorijalima. I dok su ostale stranice smarale sa čestitkama, mi smo im pružili nešto zaista vredno i korisno.

Dakle, nikada nemojte raditi sve ono isto što rade sve druge glupe stranice. Uvek imajte na umu da niste jedini, i da će za neke praznike i specijalne datume Fejsbuk biti prepravljen jednoličnim, istim postovima. Postavite sebi pravilo: bolje je čak i da ne objavite ništa, nego da objavite nešto što svi drugi objavljuju.

Pustite ljude da “shvate u čemu je fora”, nemojte ići u “overexplaining”

Ovo je jedna izuzetno bitna i suptilna stvar, i ovo razdvaja prosečne community menadžere od vrhunskih. Na Fejsbuku sam ovo bezbroj puta proverio i dokazao u praksi.

Izuzetno je važno da ne objašnjavate previše ono što postavite. U engleskom jeziku ovo se zove “overexplaining”, preterivanje sa objašnjavanjem. Zašto?

Ako ljudima ostavite prostora da sami u glavi “dovrše foru”, oni će doživeti prijatan osećaj kada reše rebus koji ste im postavili. I tog momenta će lajkovati ili komentarisati.

Ovo se najbolje shvata na osnovu primera.

Recimo da smo hteli da postavimo neku lepu fotografiju predela iz Srbije. Dosadan komjuniti menadžer bi postavio ovako nešto:

Šta je ovde problem? Na prvi pogled, sve deluje ok. Prikazujemo i promovišemo prirodne lepote Srbije, to se uklapa u vrednosti našeg brenda, zar ne?

Problem je što u tekstu mi ljudima pričamo nešto što već odavno znaju, možda ne svi, ali većina. Odmah smo im rekli da je Tara, oni pogledaju sliku i kažu “Da, ovo je Tara”, i nastave da čitaju nešto što već znaju. Nismo im ostavili prostora da nešto sami otkriju. Tekst boluje od “overexplaininga”, i zato je broj ljudi koji će ovo lajkovati veoma mali. Da, lepa je Tara, ali svi smo već videli sto puta slike Tare i znamo sve što ovde piše. Nema “otkrića”, samim tim nema ni lajka ni komentara.

Hajde da budemo malo inteligentniji. Hajde da uradimo ovako nešto:

Šta smo sada uradili? Identična slika, a potpuno drugačija reakcija u mozgu.

Svako ko je bio na Tari, zapamtio je ovu scenu. To je čuveni vidikovac do koga se dolazi nakon jednog uspona, i svi se tu slikaju. Međutim, kao što vidite, nismo rekli da je u pitanju Tara. Napisali smo samo “sećate li se”. Ljudi koji su bili na Tari pomisliće u proseku ovako nešto:

“Ček ček, šta beše ovo… (dve sekunde)… jao ovo je Tara! Jaooo da, bili smo tamo pre dve godine Nikola i ja, sećam se kad smo se ovde slikali… jaoo, kako je tamo bilo lepo, lepa priroda… i one Pančićeve omorike kad smo videli… ma prelepo… LAJK! Bravo za Bakinu tajnu! Sad ću da napišem i komentar: Naravno da se sećam, Tara, raj na zemlji”

Na ovaj način smo neuporedivo više angažovali ljude, aktivirali ih da lajkuju i komentarišu. Ljudi sada sami u sebi govore sve ono što im u prvom primeru neko priča na silu.

Onog momenta kada ljudi “shvate foru”, tada se javlja nagon da lajkuju, jer time poručuju “hej, ja sam rešio rebus, ja znam na šta se ovo odnosi”. Primećujete li kako smo napravili suptilno “takmičenje u poznavanju prirode Srbije”, gde lajk zapravo znači “ne znam za vas ostale, ali ja sam ovo shvatio”.

U prvom slučaju, jednostavno nemaju motiv da lajkuju. Sve ste im rekli, preterano objasnili, napisali nešto što svako već zna. Lajkovanjem nečega što je svima već jasno i poznato, praktično poručujemo svetu “ja sam glup”. A to će retko ko uraditi.

E sad, neko će reći, “a šta sa ljudima koji nisu bili na Tari, njih ćemo zbuniti ovom objavom? Neće im biti jasno.”.

Tako je, zbunićemo ih. Pa šta? To je zapravo dobro.

Prvo, ti ljudi će odmah pogledati komentare i videti da se radi o Tari. Da li će se neko možda uvrediti što smo postavili nešto što ne znaju? Ne. Niko, nikad. Naprotiv, kada saznaju o čemu se radi, mnogi od tih ljudi će lajkovati sliku. Biće zaintrigirani što postoji neko mesto u Srbiji koje svi ti ljudi prepoznaju, biće im sve to simpatično. Možda baš zahvaljujući tome mnogi od njih odluče da konačno odu i posete Taru, što se u prvom slučaju ne bi desilo. No, nije ni bitno. Mi smo Bakina tajna, ne Turistička organizacija Tare, i ako neko ode na Taru zbog ovog posta, super, ali naš cilj je samo lajk na objavu.

Nama je bitno da imamo lajkove, komentare, aktivnost na stranici, i da se sve to uklapa u vrednosti našeg brenda. I ove nedorečene objave su jedno moćno oružje za to. Ako pogledate Fejsbuk, ogroman broj lajkova svakog dana nastaje na ovaj način.

Ali to nije sve. Kako možemo da povećamo efikasnost ove objave? Tako što je bustujemo određenoj ciljnoj grupi, ljudima koji nisu fanovi Bakine tajne ali vole Taru.

Odaberemo sve ljude koji su lajkovali Nacionalni park Tara, objekte i restorane u okolini, ljude koji su skoro sigurno bili na ovom mestu. Uložimo npr. 5 evra.

Sada ova objava iskače svim tim ljudima. Šta će da se desi? Kako će da razmišlja osoba koja ne prati Bakinu tajnu na Fejsbuku, i vidi ovo?

“Šta je ovo… jao da, Tara, naravno! Ko bi mogao da zaboravi ovaj pogled ikada… divno… a ko je ovo postavio…? Bakina tajna? Aha, to su oni pekmezi i ajvar, kao domaći i to… ček da vidim šta još postavlja ta Bakina tajna na stranicu… (klik na stranicu)… jaooo vidi ovu foru… auu i ovo je dobro, ko im ovo smišlja… e svaka čast… au čoveče ova Bakina tajna ima baš dobru stranicu…. LAJK i FOLLOW”

Dakle, princip je jasan. Idemo dalje.

Citati

Kada pomislimo na “citate na Fejsbuku”, odmah prevrćemo očima. Pomislimo na sve one patetične i površne motivacione poruke, ispisane nekim najružnijim mogućim fontom preko patetične fotografije. Fejsbuk je prepun ovih stvari. Na primer:

Neko će možda reći “možda je patetično, ali narod to lajkuje”. Da, ali setite se priče sa početka – mi moramo da držimo neki nivo, da budemo brend koji ima neki svoj identitet, i koji neće postavljati tek tako stvari samo da bi skupljao lajkove.

No, nesporno je da ljudi vole citate. Hajde da vidimo kako možemo da budemo malo inteligentniji – da napravimo nešto stvarno drugačije i efikasnije.

Prvo, ako tražimo rečenice po Internetu, to mora biti nešto što se jasno uklapa u nešto od naših vrednosti.  Drugo, potrebno je da to ne bude nešto površno, kao većina ovih citata u fazonu “Andrić za siromašne” koji kruže po netu. Dalje, potrebno je da fotografija koju stavimo u pozadinu bude nešto zaista drugačije, sa ukusom, neočekivano, i po motivu i po koloritu. Ne ovi patetični zalasci sunca sa oštrim kontrastima i crnilom, slike koje su svi već sto puta videli.

Takođe, izuzetno je važno čiji je citat, u tome je ključ uspeha. Objasniću vam uskoro i zašto.

Hajde da vidimo primer koji sam pripremio. Dakle, Bakina tajna postavlja ovo:

Vidite kako je moguće napraviti citat-poster koji nije klasičan “Fejsbuk trash”? Pritom, ova slika i poruka se definitivno uklapaju u naše vrednosti. Tradicija, znanje starijih, i tako dalje. Poruka nije površna, nije patetična, pomalo čak i duhovita, ali sa stilom.

E sad, da vam otkrijem jednu tajnu. Rekao sam malopre da je jako važno čiji je citat. Ovu tajnu sam do sada govorio samo mojim klijentima, i rezultati su toliko efikasni da je to zapanjujuće.

Tajna je u tome da ovaj citat bustujete svim ljudima iz Srbije koji su fanovi tog autora. U ovom slučaju Haruki Murakami.

Pogledajte ovo, u Facebook Ad Manageru sam kao ciljnu grupu odabrao ljude iz Srbije koji među interesovanjima imaju Murakamija i sve njegove knjige. 15.000 ljudi.

 

 

Šta će se desiti? Ovi ljudi će se zaustaviti, pogledaće citat, i pomisliće: “Ha, Murakami! Moj omiljeni pisac! LAJK odmah… Bakina tajna ladno postavlja Murakamija, kakvi carevi…” I opet ista priča, otvoriće našu stranicu, videće da tu postavljamo neke cool stvari, i neki od njih će lajkovati stranicu.

Drugi benefit ovoga je što, sve i da ne lajkuju stranicu, lajkovanjem same objave povećavaju reach objave u svom krugu prijatelja, pa će i na taj način ovo doći do ekstra ljudi.

Sad, neko će možda reći: “sve je to lepo, ali na ovaj način mi dobijamo lajkove od ljudi koji vole Murakamija, a ne od ljudi koji vole Bakinu tajnu. Mogli smo onda i da kupimo lajkove, isto je.”

Nije isto! Na ovaj način dobijamo pratioce koji su vezali veoma jake emocije za naš brend. Zato što smo mi pomenuli nešto što je njima izuzetno važno, i prema čemu oni lično gaje jake emocije. To važi i za sve prethodne primere, kada smo bustovali ljudima koji nisu fanovi “Bakine tajne”. Sledeći put kada vide teglu “Bakine tajne” u radnji, setiće se. “Hej, evo su oni što citiraju mog Murakamija! Daj da uzmem jednu teglu od šipka, da se nađe za palačinke.” Ili se neće direktno setiti, ali će im ostati u glavi nesvesno neki prijatan osećaj kada vide taj brend.

U svakom slučaju, mogu vam reći da u praksi ovaj pristup sa citatima i bustovanjem fanovima autora daje neviđene rezultate.

Gledajte da to ne budu neki autori koji su “opšte mesto”, tipa Ivo Andrić. Bolje je da bude neko poput Murakamija. Što je autor manje poznat, to će se više oduševiti ljudi koji su njegovi fanovi. Jer im je muka više od Andrića i Balaševića na Fejsu, a vi ste dali omaž nekom ko nije toliko popularan među narodom.

Epilog

Mogao bih narednih mesec dana da pišem ove primere, ali to možda neki drugi put.

Poenta ovog teksta bila je da pokaže način na koji treba razmišljati. Svaki brend je drugačiji, ima neke svoje vrednosti. Primenite metodologiju iz ovog teksta, i ljudi će vam lajkovati stranicu. I pričaće o vama.

Naravno, na stranicu možete postavljati i stvari koje su direktno vezane za brend. Novi ukusi, akcije, nagradne igre. Ja o tome nisam ovde pisao.

Ovo su stvari koje daju dušu stranici. Jednom kada imate ovu dušu, onda svi ti vaši “promo postovi” koji su direktno vezani za brend imaju potpuno drugačiji efekat. Ljudi tada na njih zapravo obrate pažnju.

Pogledajte sada ovu teglicu “Bakine tajne”. Kako vam ona deluje nakon svih ovih priča i Fejsbuk objava? Da li vam deluje vrednije?

Da li imate osećaj da su u njoj satkane neke duboke vrednosti i ideje? Da li sada deluje kao nešto više od prostog “navali narode, kupi naš pekmez”?

Da. To se zove graditi brend.

Srećno sa vašom Fejsbuk stranicom.